U Impol Seval uloženo 125 miliona evra, a akcije se nude po najnižoj ceni u tri godine

Ministarstvo privrede objavilo je ove nedelje da će u trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi uključiti i 15 odsto akcija preduzeća Impol Seval iz Sevojna, a poznavaoci prilika rekli bi da je reč o možda i najnepovoljnijem trenutku da država naplati udeo Akcionarskog fonda u ovoj kompaniji.

Tržišna vrednost jedne akcije poslednjih nedelja kreće se blizu najnižeg nivoa u poslednje tri godine sa trenutnom vrednošću koja iznosi 5.565 dinara. Sa druge strana, rezultati poslovanja u prvih šest meseci pokazali su veliko opterećenje rastom troškova, pa je zabeležen negativan rezultat od skoro tri miliona evra.

Iako je profit u prvoj polovini ove godine izostao, uprava Impol Sevala je u finansijskom izveštaju izrazila očekivanje da će se situacija u nastavku godine popraviti, pre svega, zahvaljujući povećanju cena gotovih proizvoda.

Bilansi Impol Sevala pokazuju da je reč o firmi sa zdravim poslovnim modelom, koja trenutno trpi zbog visokog rasta osnovne sirovine – aluminijuma, ali i rasta cena goriva, materijala i energije.

Kompanija je u prva dva kvartala ove godine povećala poslovne prihode za milijardu dinara, koje u 95 odsto ostvaruje prodajom u inostranstvu. Ipak, Uprava izražava zabrinutost zbog smanjenja tražnje.

Impol preuzeo Valjaonicu 2022.

Impol Seval, odnosno nekadašnja Valjaonica aluminijuma Sevojno, posluje od 1975. godine, a od 2002. u većinskom je vlasništvu Impola iz Slovenske Bistrice, koja je na tenderu kupila 70 odsto društvenog kapitala i do danas zadržala taj udeo.

Akcionarski fond do sada je bio vlasnik 15 odsto kapitala, dok ostatak pripada malim akcionarima. Kompanija nije sticala sopstvene akcije i nema ih u svom vlasništvu.

Kupoprodajni ugovor iz 2002. godine predviđao je investicioni program nešto manji od 14 miliona dolara, kako bi se revitalizovala i modernizovala postojeća oprema, povećao nivo kvaliteta i racionalizovali troškovi, ali i zaštitila životna sredina i unapredili uslovi rada.

Nakon verifikacije realizacije investicionog programa, u periodu od 2003. do 2025. godine, ukupno je investirano 125 miliona evra, navodi se u finansijskom izveštaju.

Finansiranje svih dosadašnjih ulaganja izvršeno je iz sredstava preduzeća i investicionih kredita. Struktura ulaganja bila je takva da je polovina svih investicija uložena u valjaonicu, četvrtina u livnicu, dok je u liniju za bojenje investirano oko 15 odsto.    Poslovnim planom za 2026. godinu planirano je ulaganje od 2,4 miliona evra, a u prvoj polovini godine od toga je realizovano 740.000 evra investicija.

Impol Seval navodi i da su u skladu sa obavezama preuzetim dobijanjem Integrisane dozvole (IPPC) u toku aktivnosti vezane za prikupljanje ponuda za realizaciju projekata direktno vezanih za zaštitu životne sredine. Reč je o instalaciji postrojenja za otprašivanje dimnih gasova sa peći za topljenje i livenje, postrojenja za filtriranje i sakupljanje emulzionih isparenja, kao i postrojenja za sakupljanje i rektifikaciju uljnih para.

Kada je u pitanju kreditna zaduženost, presek na kraju juna pokazuje blagi pad zaduženja na nešto ispod 20 miliona evra, od čega su 13,2 miliona evra dugoročni krediti, dok je ostatak kratkoročno kreditno zaduženje.

Impol Seval je najviše zadužen kod Banca Intesa u iznosu od 8,2 miliona evra, kod Raiffeisen banke 4,5 miliona evra, OTP banke 3,7 miliona evra, dok zaduženje kod NLB banke iznosi 3,5 miliona evra.

Oscilacije cena energije kao stalni pritisak

Odluka države da u ime Akcionarskog fonda unovči 15 odsto vlasništva Impol Sevala dolazi u trenutku kada je cena akcije ovog preduzeća na Beogradskoj berzi najniža u skoro tri godine i iznosi 5.565 dinara. Ukoliko bude kupaca na ovoj kotaciji, ovaj udeo mogao bi da donese nešto manje od sedam miliona evra.

Da je država akcije ponudila dve godine ranije, kada se cena akcije kretala oko istorijski najviših 8.300 dinara, taj iznos bio bi značajno veći i iznosio bi oko 10 miliona evra.   

Perspektiva kompanije Impol Seval i generalno industrije prerade aluminijuma umnogome zavisi od sprovođenja zelene tranzicije, ali je kratkoročno i srednjoročno opterećena izazovima na evropskom tržištu.

Iako se rast potražnje u automobilskoj industriji jer električna vozila koriste značajno više aluminijuma od tradicionalnih automobila može smatrati prednošću za proizvođače ove sirovine, trenutno usporavanje nemačke industrije i pad potražnje direktno se odražavaju na obim porudžbina i prihode.

Istovremeno, prerada i valjanje aluminijuma su energetski intenzivne delatnosti, pa oscilacije cena električne energije i zemnog gasa u Evropi predstavljaju stalni pritisak na profitne marže.

Takođe, proizvođači iz Azije i dalje vrše pritisak sa nižim cenama sirovog i poluprerađenog aluminijuma.

Ipak, sa CBAM taksama kompanije koje primenjuju reciklažu i koriste obnovljive izvore energije imaće ogromnu prednost u odnosu na kineske i druge proizvođače koji primenjuju prljave tehnologije topljenja, prvenstveno bazirane na uglju.

Prednosti Impol Sevala je svakako u tome što je reč o valjaonici koja je fokusirana na aluminijumske trake, limove i folije sa specifičnim legurama i tehničkim zahtevima, što ih štiti od bazične konkurencije jeftine robe. Uz to, deo su slovenačke grupe Impol, što pruža stabilnost u nabavci sirovina, pristupu kapitalu za investicije i distributivnim kanalima širom sveta.