BAS guše krediti koji dospevaju, obaveze dobavljačima i ugrožena likvidnost

Beogradska autobuska stanica (BAS) zabeležila je u prvih šest meseci ove godine gubitak od skoro 45 miliona dinara, a poslovanje sve više opterećuje kreditna zaduženost jer su posle počeka zajmovi počeli da stižu na naplatu.

Prema podacima iz polugodišnjeg finansijskog izveštaja, trenutna zaduženost po osnovu tri najveća zajma premašuje 15 miliona evra.

Ukupni prihodi u prvoj polovini 2026. godine iznosili su oko 518 miliona dinara, ali su ukupni rashodi premašili 562 miliona dinara, pa je firma ostvarila gubitak iz redovnog poslovanja od 44,7 miliona dinara.

Ukupni prihodi u ovom periodu iznosili su tek trećinu prihoda koje je BAS ostvario u prošloj godini i koji su iznosili skoro 1,6 milijardi dinara. Neto dobitak u 2025. godini iznosio je 360 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra, što se smatra odličnim rezultatom.

Najveću razliku u prihodima u dva posmatrana perioda prave ostali prihodi koji su u prošloj godini doneli više od pola milijarde dinara, a u prvih šest meseci tekuće manje od 10 miliona.

Međutim, uprava u izveštaju navodi da su u poređenju sa istim periodom prošle godine poslovni prihodi u prva dva kvartala ove porasli za 2,3 odsto, zahvaljujući povećanju cena usluga.

Ukupni prihodi beleže rast od 3,6 odsto, dok poslovni rashodi beleže smanjenje od 1,1 odsto. U strukturi rashoda najveći pad u odnosu na 2025. godinu beleže troškovi proizvodnih usluga (33 odsto), troškovi zarada (2,75 odsto), dok rast beleže troškovi materijala za 28 odsto, troškovi amortizacije 17 odsto, a nematerijalni troškovi 13 odsto.

U finansijskom izveštaju se navodi da su na dan 30. jun ove godine, kratkoročne obaveze veće od obrtne imovine u iznosu od skoro dve milijarde dinara.

“Na nepovoljan odnos kratkoročnih obaveza i obrtne imovine uticalo je povećanje kratkoročnih obaveza prema dobavljačima, što je rezultat ugrožene likvidnosti Društva. Na likvidnost i blagovremeno izmirenje obaveza prema dobavljačima najveći uticaj imaju krediti koji su nakon ‘grejs’ perioda dospeli na naplatu”, piše u izveštaju.

S obzirom na trenutni položaj i okolnosti u kojima firma posluje, rukovodstvo je analizom poslovnih parametara i procenom budućeg poslovanja utvrdilo da načelo stalnosti poslovanja nije ugroženo i da će preduzeće i pored teškoća nastaviti kontinuirano da posluje, dodaje se.

Pretpostavke na kojima je ova procena bazirana odnose se na projekcije da fizički obim ostvarenih usluga i poslovnih prihoda neće biti ispod nivoa ostvarenih u 2025. godini, a prevoznici će održati svoj red vožnje i broj polazaka u skladu sa izdatim dozvolama prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Međutim, podaci o poslovanju pokazuju da potraživanja po osnovu prodaje naglo rastu, pa su sa oko 30 miliona dinara na kraju prošle godine za samo šest meseci povećana tri puta.

To ne čudi s obzirom na činjenicu da je spisak dužnika sve duži, pa je tako Saobraćajno preduzeće Lasta izbilo na prvo mesto sa dugom koji je premašio 25 miliona dinara, Strela iz Obrenovca duguje 14 miliona dinara, a Severtrans Sombor oko pet. Ostali dužnici zbirno duguju još oko 75 miliona dinara.

To je direktno uticalo da se stanje gotovine svede na manje od trećine vrednosti sa kraja 2025. godine, kada je na računima firme bilo skoro 400 miliona dinara.  

Preduzeće po osnovu dugoročnih zajmova i rezervisanja duguje oko 1,8 milijardi dinara.

BAS je od Fonda za razvoj 2023. godine uzeo investicioni kredit od 7,8 miliona evra na šest godina po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, od čega je otplatio tek oko 130.000 evra pa ostatak duga iznosi 7,67 miliona evra.

Dugoročni kredit za kupovinu i izgradnju poslovnog prostora, odnosno stanične zgrade u Bloku 42, kod Poštanske štedionice je još veći – iznosi 12 miliona evra, a za otplatu ostaje još 9,4 miliona evra.

Preduzeće je za finansiranje tekućeg poslovanja uzelo još jedan kredit od Poštanske štedionice u iznosu od 180 miliona dinara, od čega je do sada vraćeno 45 miliona dinara.

Sveukupno, na plaćanje u roku do jedne godine dospevaju kreditne obeveze nešto veće od 600 miliona dinara.

Kao poseban rizik u poslovanju u finansijskom izveštaju izdvaja se pobrojanih 37 sudskih sporova ukupne vrednosti skoro 100 miliona dinara, a ishod većine je procenjen kao neizvestan, što dodatno može da optereti poslovanje firme.

U strukturi kapitala BAS-a mali akcionari imaju skoro 60 odsto akcija, Akcionarski fond 30 odsto, dok PIO Fond ima 10 odsto.

Inače, za 16. oktobar zakazana je vanredna Skupština akcionara BAS-a na čijem dnevnom redu je donošenje odluke o usvajanju Poslovne strategija i plana transformacije preduzeća, kao i odluka o osnivanju zasebnih preduzeća čiji je osnivač biti BAS, kao i promene Statuta.

Forbes piše da je reč o formiranju dva nova privredna društva od koji bi se jedno bavilo distribucijom električne energije, dok bi pretežna delatnost drugog trebalo bi da budu ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane sa njima.