Srbija i EU usaglasile šest ekonomskih preporuka

Predstavnici zemalja Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske razgovarali su u Briselu na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici o oporavku od bolesti Covid-19, kao i o ekonomskim izazovima zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Kako se navodi u saopštenju Delegacije EU, Srbija i EU usaglasile su se u Briselu oko šest preporuka:

1. Da treba iskoristiti raspoloživi fiskalni prostor u budžetu za 2022. godinu za ublažavanje potencijalnog uticaja negativnih šokova kroz ciljanu podršku ugroženim domaćinstvima i firmama.
2. Da treba nastaviti reforme administracije i primeniti novu strategiju vlasništva i upravljanja u državnim preduzećima, kako bi se poboljšalo upravljanje i smanjili fiskalni rizici.
3. Da pažljivo treba analizirati kretanje cena i dodatno pooštriti monearnu politiku, ako je potrebno, kako bi se očuvala stabilnost cena u srednjeročnom periodu.
4. Da treba nastaviti sa razvojem i usvajanjem nacionalnog dugoročnog energetskog i klimatskog plana u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i međunarodnim obavezama.
5. Da treba i dalje povećati ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i smanjiti emisiju ugljen-dioksida (CO2).
6. Da treba smanjiti siromaštvo.

Kako se navodi u saopštenju Delegacije EU u Srbiji, učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstiču održivi ekonomski razvoj kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.

Učesnici su pozdravili snažan ekonomski oporavak Srbije 2021. godine i razgovarali o tekućim i budućim izazovima, dok su energetska diversifikacija i zelena i digitalna tranzicija naglašeni kao ključni faktori za jačanje ekonomske otpornosti na duži rok.

U svetlu velike neizvesnosti u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, uključujući globalne inflatorne pritiske i potencijalno zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, Srbija se podstiče da bude spremna da obezbedi privremeno i dobro ciljano ublažavanje krize, ako bude potrebno, piše u saopštenju.

Kako se dodaje, u srednjem roku dalja fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija biće važni za održavanje održivih nivoa deficita opšte vlade, kao i odnosa duga prema bruto društvenom proizvodu.

Navodi se i da su u strukturnim reformama, u smislu jačanja konkurentnosti, identifikovane tri oblasti – stvaranje povoljnog okruženja za ulaganje, promena energetskog sektora u smislu zelenih politika i otvaranje energetskog tržišta, kao i povećanje zaposlenosti.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković istakla je da je Srbija odlično provela svoju ekonomiju kroz pandemiju korona virusa, uz kumulativni realni rast bruto domaćeg proizvoda od 6,4 odsto tokom dve pandemijske godine,

„Uvažavajući karakter inflacionih pritisaka koji se prelivaju sa globalnog tržišta, pristupom postepenosti u pooštravanju monetarnih uslova od oktobra prošle godine, uz očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa i podsticajne finansijske uslove na domaćem tržištu, NBS nastavlja da daje podršku privrednom rastu i da doprinosi upravljanju kreditnim rizikom“, izjavila je Tabaković.