Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi

Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine, prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva, za period od 2021. do 2031. godine. 

U uvodnom delu iscrpne strategije navodi se da naša država ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze.

Postoje tri vinogradarska regiona u Srbiji, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega 0,34 hektara. 

“Usvajanjem programa razvoja vinarstva i vinogradarstva, kroz set od 17 strateških mera stvoreni su uslovi za razvoj kompletnog sektora vinarstva i vinogradarstva u svim njegovim segmentima, počev od stvaranja uslova za podizanje novih zasada i širenje površina pod vinovom lozom, preko fokusa na stvaranje proizvoda sa jasnim identitetom (razvoj terroira), razvoja marketinga srpskih vina i jačanja pozicije na svetskoj vinskoj sceni, unapređenje sistema obrazovanja i stvaranje kvalitetnih kadrova, unapređenje sistema podsticaja i niza drugih mera koje će omogućiti da sektor vinarstva i vinogradarstva zauzme značajno mesto u privredi i ekonomiji Srbije”, izjavio je za Biznis.rs enolog docent dr Marko Malićanin. 

Pored razvoja samog sektora vinarstva i vinogradarstva, dodaje da Program predviđa da ovaj sektor bude i agregat razvoja drugih grana ekonomije poput turizma, ugostiteljstva, dela mašinske industrije koji se bavi proizvodnjom procesne opreme i niza drugih grana ekonomije. 

Uvozimo čak 60 odsto vina, najviše iz Makedonije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018. godinu, ukupna površina pod vinogradima bila je 20.466 hektara, bez regiona Kosovo i Metohija. Tako usitnjena struktura zasada značajno povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa.

“Zaostajemo po mnogo čemu, u Programu je to vrlo jasno prepoznato i definisano. Ono što je najočiglednije, i čini mi se najvažnije, jeste da mnogo zaostajemo u vinogradarstvu i površinama pod vinogradima, kao i u promociji i jačanju nacionalnog brenda srpskih vina”, istakao je Malićanin.  

Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 odsto ukupne površine pod vinogradima. Zbog toga udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 procenata. 

“Donošenje ovog Programa će omogućiti da Srbija dostigne površinu pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, uticaće na povećanje udela domaćeg vina na domaćem tržištu, rast izvoza domaćeg vina u Evropsku uniju i u treće zemlje, kao i na razvoj vinskog i seoskog turizma”, navodi se u strategiji.

U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i jednu od najmanjih gustina vinograda – približno četiri puta manju od Hrvatske i šest puta manju od Slovenije.

Takođe, proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosu na susedne države, a stručnjaci napominju da je uvoz fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Severne Makedonije koja predstavljaju 84 odsto ukupnog uvoza.

Set mera za povećanje proizvodnje 

Naš sagovornik je objasnio kako se može povećati proizvodnja i potrošnja domaćih vina kroz set određenih mera: 

1. Unapređenje procesa ukrupnjavana zemljišta (komasacija) 
2. Unapređenje postojećeg sistema podsticaja (subvencije za podizanje vinograda i opremanje i gradnju vinarija, za nastupe na stranim tržištima…) 
3. Optimizacija sistema podrške vinogradarstvu i vinarstvu 
4. Uređenje tržišta uvoza vina/grožđa 
5. Prilagođavanje regulatornog okruženja EU standardima i rasterećenje administrativnih kompleksnosti
6. Definisanje programa unapređenja plasmana vina manjih vinarija 
7. Postavljanje marketinga srpskih vina 
8. Implementacija operativnog marketing plana 
9. Razvoj vinskog turističkog proizvoda 

„Svakako treba ići ka podizanju novih zasada vinove loze sa kvalitetnim i zdravim sadnim materijalom odgovarajućeg sortimenta sa fokusom na autohtone sorte. Zatim unaprediti uslove za kvalitetnu preradu grožđa i proizvodnju vrhunskih vina, unaprediti transfer znanja, doneti kvalitetan marketing plan i obezbediti njegovu implementaciju, urediti i zaštiti domaće tržište, raditi na edukaciji potrošača i promociji srpskih vina i tako dalje”, istakao je Malićanin.

Kada je u pitanju uspeh naših vina na svetskom tržištu, enolog ističe da je kvalitet neosporan i da su naša vina poslednjih godina jako napredovala, o čemu, kako kaže, svedoče mnogobrojne medalje i priznanja na najprestižnijim svetskim takmičenjima. 

“Prostora za napredak svakako ima mnogo, i to je upravo ono što Program treba da obezbedi. Jačanjem brenda srpskih vina i proizvodnjom proizvoda sa fokusom na identitet – razvojem autohntonih sorti, stvarenjem uslova za prepoznatljivost srpskih vina po terroiru, naše šanse da se pozicioniramo na svetskom vinskom tržištu biće sve bolje. Naši glavni aduti su odličan geografski položaj, fantastična klima i uslovi za uzgoj vinove loze, a ono što nas posebno krasi to je velika diverzifikacija na veoma malom prostoru, i to što možemo da ponudimo pregršt različitih stilova veoma kvalitetnih vina, kako od lokalnih, tako i od internacionlanih vinskih sorti“, zaključio je Malićanin.