Srbija isplatila 50 miliona evra za nevraćene kredite

Republika Srbija je kao žirant isplatila oko 50 miliona evra za nevraćene kredite preduzeća, a statistički posmatrano, prosečna vrednost nevraćenog kredita je 250.000 evra.

Država je objavila da će još jednom biti žirant preduzećima za kredite kod banaka, a novina je da se nova garantna šema odnosi na 1.400 preduzeća čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije, piše Politika.

Zvaničnici su pojasnili da je reč o mogućnosti korišćenja prve dve garantne šeme iz doba pandemije korona virusa, jer je bankama omogućeno da sa korisnicima zaključe aneks ugovora kredita kojim će moći da refinansiraju obaveze iz prve garantne šeme.

U slučaju prve garantne šeme, država je obezbedila dve milijarde evra, a kod druge 500 miliona, što znači da je sa 2,5 milijarde evra bila žirant privredi da će bankama vratiti pozajmljeno. Ovi zajmovi su privrednicima i dalje na raspolaganju i to do 31. jula ove godine.

Udeo kredita sa problemima u otplati je samo 3,4 odsto. Ipak, nisu sva preduzeća bila u mogućnosti da vrate kredite bankama, navodi Politika.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS) zaključno sa 31. martom ove godine aktivirano je 199 garancija u iznosu oko 50 miliona evra u okviru prve garantne šeme, dok je kod druge aktivirano tri garancije u iznosu od oko 130.000 evra.

UBS nema podatke o sektorima u kojima posluju klijenti kod kojih su aktivirane garancije. Drugim rečima, samo dva procenta sredstava namenjenih za garancije, država je isplatila bankama. Statistički posmatrano, prosek nevraćenih kredita je oko 250.000 evra.

Profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da je ovo sjajan rezultat s obzirom na okolnosti u kojima su se preduzeća našla za vreme pandemije, i da pokazuje da su privrednici bili odgovorni.

„Država nije dala velika sredstva, i to je bolji rezultat nego što se mogao očekivati. Ti podaci pokazuju da su nenaplaćeni krediti privrede manji od proseka od 3,4 odsto. U opštem proseku je i stanovništvo, znači građani koji su uzimali stambene zajmove i za letovanje, automobile i za ono što nisu morali. A privreda je morala i to u teško vreme kada većina njih nije radila“, navodi Savić.

Inače, privreda nije uzela zajmove u vrednosti svih 2,5 milijardi evra. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da su banke do 31. marta plasirale klijentima oko 2,3 milijardi evra, kroz 39.248 ugovorenih kredita.

Zajmove mogu da uzmu preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivredna gazdinstva. Maksimalni iznos kredita koji mogu da dobiju je onaj koji je jednak iznosu od 30 procenata poslovnih prihoda korisnika kredita iz 2019. godine, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, ili tri miliona evra za kredite odobrene u evrima, u dinarskoj protivvrednosti.

Kamata je 2,75 odsto plus jednomesečni ili tromesečni belibor za kredite odobrene u dinarima, dok je za one u evrima četiri procenta plus tromesečni euribor.

Rok otplate kredita je do 60 meseci od dana puštanja u tečaj, u koji je uračunat i grejs-period od 18 do 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj, osim u slučaju primene moratorijuma i drugih olakšica, kada se rok otplate kredita produžava za taj period.

Zajmovi po garantnoj šemi odobravaju se sa periodom otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. U slučaju druge garantne šeme, povoljne kredite mogu da dobiju i oni koji su imali pad poslovnih prihoda veći od 20 odsto u 2020. godini, u odnosu na isti period 2019. godine.

Ovaj uslov ne odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, oni su mogli da dobiju ove kredite bez obzira na poslovni prihod u 2020. godini.