ECB uskoro počinje sa podizanjem kamatnih stopa

Učesnici na tržištu novca veruju da će Evropska centralna banka na sastanku u decembru ostvariti najveće povećanje kamatnih stopa u poslednje dve decenije.

Evropska tržišta novca u četvrtak su porasla za 50 baznih poena u odnosu na depozitnu stopu banke, čineći pomak tog obima prvi put od 2000. godine, piše Bloomberg. U stvari, trgovci su počeli da uzimaju u obzir mogućnost da bi do takvog povećanja moglo doći i ranije, na oktobarskom sastanku banke.

Opklade na povećanje stope u Evropi ubrzale su se pošto je zabrinutost zbog inflacije obnovljena kretanjem cena nafte. Fjučersi sirove nafte su porasli zbog niza razloga, uključujući pad zaliha u Sjedinjenim Američkim Državama, delimičnu zabranu Evropske unije na uvoz ruske nafte i sumnje da OPEC+ može da obezbedi ubrzano povećanje proizvodnje.

To je ilustracija pritiska bez presedana sa kojim se suočavaju evropski kreatori monetarne politike dok pokušavaju da se izbore sa rastućom inflacijom i evrom koji je pao na najniži nivo u odnosu na dolar od 2017. godine, ranije prošlog meseca.

Dok su zvaničnici ECB dugo signalizirali da dolazi povećanje za četvrtinu poena, neki članovi Upravnog saveta banke sugerišu da je moguće veće povećanje. Robert Holcman (Holzmann) je rekao da rekordno visoka inflacija jača argumente za povećanje od pola poena u julu, što bi takođe podržalo kurs evra.

„Iako vrata nisu potpuno zatvorena za pomeranje od 50 baznih poena u julu, bilo bi prilično iznenađujuće da ECB započne svoj ciklus povećanja sa tako velikim korakom“, rekao je Jan fon Gerih (Von Gerich), glavni strateg u Nordea Bank Abp.

On očekuje povećanje za četvrtinu poena u julu, septembru i decembru, „ali rizici su očigledno nagnuti ka povećanju stopa ECB-a na svakom sastanku ove godine, dok su takođe porasle šanse za povećanje stope za 50 baznih poena u septembru“.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) iznela je oprezniji pristup u svom postu na blogu prošlog meseca. Prema njenom kalendaru, centralna banka će prekinuti kupovinu obveznica u junu, i povećati kamatne stope jednom u julu i jednom u septembru, sa minus 0,5 odsto na nulu. Ostaje da se vidi ko će na kraju biti u pravu.