Srbija nema nikakvih finansijskih obaveza prema MMF

Vlada Srbije je u četvrtak usvojila više dokumenata koji su bili reformski ciljevi u aranžmanu koji Srbija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Razgovori sa predstavnicima MMF-a u Beogradu se završavaju u petak, a ministar finansija Siniša Mali pojašnjava da je danas usvojena uredba koja se odnosi na identifikaciju i metodologiju fiskalnih rizika, zatim uredbe koje se odnose na državnu pomoć, a takođe i strategija za razvoj finansijskih tržista.

Prema njegovim rečima, radi se o dokumentu koji je izuzetno važan, prošao je javnu raspravu i daje nam mogućnost da se na sistemski, pravi način u narednom periodu, što je, kako je rekao brže nego što bilo ko misli, bavimo daljim razvojem našeg finansijskog tržišta.

„Dakle da omogućimo našim preduzećima da diversifikuju svoje izvore finansiranja, kako bi mogli da obezbede novac za investicije za dalju ekspanziju i rast. To je osnova daljeg razvoja naše ekonomije“, rekao je Mali.

Dodao je da je Srbija kroz pakete pomoći, uprkos koroni i krizi, sačuvala svoju ekonomiju i njene kapacitete.

Kada je reč o aranžmanu sa MMF-om, on je istakao da je veoma važno da građani znaju da mi nemamo nikakvih finansijskih obaveza kada je MMF u pitanju, da nama novac ne treba ali taj aranžman sa MMF-om nam omogućava dalji nastavak reformi koje smo započeli.

Mali je naglasio da ono na čemu još treba da radimo jeste razvoj alternativnih izvora finansiranja, prenosi Tanjug.

„Ranije smo usvojili Zakon o kriptovalutama, zatim o alternativnim i investicionim fondovima, a sada kroz ovu strategiju hoćemo da otvorimo mogućnost da se Beogradska berza i naša finansijska tržišta još brže i dalje razvijaju“, rekao je ministar Mali.

Dodao je da se sa misijom MMF-a razgovara o rebalansu budzeta, nastavku daljeg reformskog procesa, posebno upravljanja u javnim predzuzećima i budžetu za 2022. godinu.

„Ono što je veoma važno za građane Srbije, jeste da idemo sa daljim smanjenjem deficita kao što smo i obećali pa će deficit po predlogu za 2022. odsto biti samo tri odsto“, rekao je Mali.

Istakao je da je cilj da se udeo javnog duga u BDP smanji na 55 do 56 odsto.

„Idemo sa rekodnim iznosom za kapitalne investicije. Podsetiću da od 1. januara minimalna zarada raste za 9,4 odsto, narednih dana znaćemo koliki će biti rast penzija i plata u javnom sektoru“, rekao je Mali.