Srbija očekuje do 50 odsto paketa EU za Zapadni Balkan

Ako je suditi po najavama evropskih zvaničnika, Brisel je pripremio novi „Maršalov plan“ za zemlje Zapadnog Balkana u čijem paketu je 30 milijardi evra za njihov ekonomski i investicioni oporavak, a značajan deo od tih para u narednih sedam godina trebalo bi da pripadne i Srbiji.

Taj novac će se dobiti za projekte koji doprinose regionalnoj povezanosti, kao što su putna infrastruktura, energetika, digitalizacija, zaštita životne sredine i sve ono što je važno za integraciju i saradnju u okviru država ove regije, a ima za cilj brži ekonomski razvoj. Pri tom sve te investicije treba da budu usklađene sa evropskim standardima, posebno onim koji se odnose na Zelenu i digitalnu agendu, piše Blic.

Na Samitu EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), rekla je da Unija šalje veoma važnu poruku regionu, a to je da Zapadni Balkan pripada EU. Imamo zajedničke intrese koji vode ka bržem razvoju.

„Integracija Zapadnog Balkana mora doprineti zajedničkom tržištu. Moja poruka Zapadnom Balkanu je – želimo vas u EU, nastavite sa reformama, cilj je pred očima. Zato ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan ima veliki značaj za regionalne integracije tržišta i sa 30 milijardi evra, koliko je planirano, moći ćemo da napravimo stvarnu razliku i investiramo u projekte Zelene agende, digitalizacije i onih drugih koji su od koristi za region“, naglasila je ona.

Naučni saradnik Ekonomskog instituta dr Ivan Nikolić kaže da je ta pomoć ogromna i ako bi se išlo logikom, Srbija koja je najveća država Zapadnog Balkana, trebalo bi da dobije 40 do 50 odsto od tog novca.

„To je velika suma i meni za sada ne deluje da je realno da nam EU da toliko para. To kažem jer je Hrvatska, kao članica EU, čini mi se dobila oko osam milijardi evra. Pošto se region Zapadnog Balkana vezuje za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, naša država je ne samo po veličini već i po drugim parametrima ispred svih, što bi značilo da bi kod nas trebalo da završi dvocifren broj milijardi evra. Mislim da ne treba unapred da se radujemo i da sačekamo konkretizaciju uslova za dobijanje tih para“, navodi Nikolić.

Inače, Evropska unija je u borbi protiv recesije, koju je izazvala pandemija korone, definisala program ekonomskih podsticaja i za članice ove porodice i formirala Fond za obnovu u čijoj kasi je 750 milijardi evra. Iz tog fonda Italija će dobiti najveći deo sredstava, gotovo 200 milijardi evra, a veliki iznosi pripašće i Španiji, Francuskoj i Poljskoj. U tom lancu najmanje novca je rezervisano za Luksemburg kome će pripasti 100 miliona evra.