Ekonomisti tvrde: Srbija bi mogla da dostigne Hrvatsku po BDP-u u narednih 10 godina

Zagrebački ekonomski analitičar Velimir Šonje nedavno je izneo procenu prema kojoj bi Srbija mogla da sustigne Hrvatsku po bruto društvenom proizvodu (BDP) tek oko 2040. godine, i to ako bi realni BDP Srbije po stanovniku narednih 10 godina rastao dva procentna poena brže od hrvatskog.

On je ukazao da se u roku od 10 godina odnosi mogu promeniti „ako neka zemlja uhvati vanrednu brzinu rasta, kao što je uspelo, na primer, Estoniji“.

Ekonomista Ivan Nikolić za Biznis.rs kaže da su procene uvek podložne diskusiji, ali da se u ovom trenutku procenjuje da bi srpska privreda na srednji ili duži rok zaista mogla da raste znatno brže od hrvatske.

“Koliko je to održivo, odnosno koliko će taj rast biti brži, ostaje da vidimo, ali se dinamika rasta odražava na vreme dostizanja Hrvatske. Svakako u narednoj deceniji, ne pre toga. Ključni faktori za sustizanje Hrvatske po BDP-u po glavi stanovnika su restrukturiranje naše ekonomije, kao i uočavanje onih sektora koji bi ubacivali veću dodatu vrednost, počev od industrije i prerađivačkog sektora, pa sve do visokotehnoloških oblasti. Najvažnije je restrukturirati ekonomiju, što bi značilo složeniju, kvalitetniju i skuplju proizvodnju”, konstatuje Nikolić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da procene da će Srbija u narednih 10 godina dostići Hrvatsku po realnom BDP-u nisu samo prazna priča.

“Mislim da to nisu procene u magli. Ako imate iole stabilne države kojima se neće desiti ništa nepredviđeno, to je moguće. Pogotovo kada se radi o poređenju dve zemlje. Ne može se znati unapred na kom nivou ćemo se stići, ali znamo da će se deo prognoze ostvariti. Bilo bi teško porediti, recimo, Srbiju i Bocvanu, jer nisu pod uticajem istih faktora. Ali u slučaju susedne zemlje kao što je Hrvatska moguće je izneti ostvarivu prognozu. Za Hrvatsku se zna da će ekonomija ići u istom smeru kao i do sada i da velikih promena neće biti”, kaže Stevanović za Biznis.rs.

Naš sagovornik ocenjuje i da je situacija sa Srbijom prilično izvesna i da je naša zemlja u fazi kada je model rasta bude baziran na tome da se uposle resursi koji su stajali neiskorišćeni, kao i da uđemo u investicioni bum koji prevashodno finansira država.

“Nemamo infrastrukturu, dok su sa druge strane u Hrvatskoj građeni autoputevi. Ako bude radila pametno Srbija može imati čitavu deceniju visokih stopa rasta sa ovim modelom. Međutim, doći će za šest-sedam godina do toga da i taj model bude iscrpljen. Ali ostaje da smislimo nešto novo posle toga. Realno je očekivati da će se taj jaz između Hrvatske i Srbije smanjivati, jer što ste siromašniji veća vam je šansa da brže rastete. Kada pogledate Sjedinjene Američke Države, oni šta god da rade više od tri odsto godišnje ne mogu da rastu, zato moraju stalno da otkrivaju nešto novo”, objašnjava Stevanović.

U svojoj prognozi hrvatski analitičar Velimir Šonje ocenio je da je za Hrvatsku jako dobro da se sve zemlje koje su njeni važni trgovački partneri što brže razvijaju, jer onda one uvoze više hrvatskih proizvoda i usluga, a Hrvatska uvozi više njihovih, pa je život svima bolji, a šansa za sukobe sve manja.

“Jaz između Srbije i Hrvatske će se smanjivati, a ja bih najpre rekao da je posledica toga da smo se malo opametili. Sada rast može da bude značajan, jer smo određeni period žargonski rečeno tapkali u mestu”, navodi Aleksandar Stevanović.

Razlika između Srbije i Hrvatske je i u tome što su naši susedi članovi EU, ali ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da to nema prevelikog uticaja na razliku u rastu BDP-a po glavi stanovnika.

“Mi smo sada u privilegovanom partnerstvu sa EU, imamo mnogo povlastica i sada iako nismo zvanična članica. Naš razvoj bi mogao usporiti jedino ako bismo pogoršali odnose sa Evropskom unijom. Ovaj trenutni model koji imamo, gde sarađujemo i sa zemljama koje nisu u EU, može da funkcioniše još nekoliko godina. Time što nismo ušli u EU naš rast nije limitiran, naš rast je ograničen time da ćemo u jednom momentu završiti puteve, železnicu, izgraditi kanalizaciju, prečišćivače i ostale stvari. Zato se bojim da tada državne investicije neće moći da guraju rast BDP-a, već morati da se razmatra kako da se povećaju investicije u privatni sektor”, zaključuje Stevanović.