Srbija prva u svetu po broju frilensera

Pandemija korona virusa menja okvir rada u celom svetu, a novi zakon o fleksibilnim oblicima rada, čije je donošenje najavljeno u Srbiji, treba da isprati globalni trend i uzme u obzir da propisi traju makar deceniju ili dve, poručeno je na vebinaru o novim oblicima rada.

“Online Labour Index pokazao je da je Srbija čak prva u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, a na jedanaestom mestu po ukupnom broju”, kazala je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković na panelu „Novi oblici radnih odnosa, nova šansa ili novi prekarijat?“.

Frilenseri više spadaju u grupu samozaposlenih, a to što nisu prepoznatljivi u zakonima, uz probleme u vezi sa naplatom poreza, znači da u startu imaju manja radna prava, objasnila je Žarković i dodala da oni nisu definisani ni kroz zakone mnogih zemalja članica EU, među kojima su Danska i Francuska.

Ukazala je na veliki raspon u njihovim zaradama, ali i na to da treba misliti šta će biti sa tim ljudima, kao i sa platformskim radnicima, kada odu penziju, prenosi Tanjug.

Problem frilensera nije trenutni problem

Predstavnik Udruženja radnika na internetu Milan Pogačar rekao je da problem frilensera nije nešto što je samo trenutni problem.

„Mi jesmo novi prekarijat, ali za razliku od drugih oblika rada, kao što je sezonski rad koji postoji decenijama, imamo ljude koji rade preko platformi, to su novi oblici rada, mogućnost dodira sa poslodovcem ne postoji“, kaže Pogačar.

Povodom problema u vezi sa naplatom poreza frilenserima, zbog čega je udruženje protestovalo u više navrata, Pogačar je rekao da udruženje zagovara da naplata poreza počne od oktobra 2020. godine, a ne neplaćanje poreza.

„Imali smo samo obaveze koje su nam stavili na teret, a država ništa nije učinila u poslednjih 10 i 15 godina kako bi se ta oblast rada uredila“, rekao je Pogačar i dodao da frilenseri procečno mesečno zarađuju između 70.000 i 80.000 dinara bruto, a da pojedini mogu da zarade i 2.000 i 3.000 evra.

Novi oblici radnog angažovanja zahtevaju promene

Zakon o radu poslednji put je izmenjen 2014. godine, a od tog momenta do danas tržište rada umnogome se promenilio i pre pandemije, ukazala je izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović.  

Kako je navela, u međuvremenu su se pojavili novi nestandardni oblici rada, pored onih koji su funkcionisali ranije, kao što su sezonski poslovi. Istakla je pozitivne rezultate zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi, koji su ranije decenijama radili bez ikakavih prava i bili nevidljivi za sistem.

Prema njenim rečima, pre reforme je godišnje bilo prijavljeno oko 3.000 radnika, a za tri godine od donošenja zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi u sistem je uvedeno oko 50.000 ljudi, pa ta reforma može da bude „mustra“ i za neke druge sektore.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata rekao je da frilenseri i novi oblici radnog angažovanja i radnih odnosa utiču na to da se sindikati prilagođavaju novim okolnostima.

„Blizu smo toga da napravimo jedan granski sindikat koji će obuhvati upravo frilensere i sve one koji ne rade u klasičnim delatnostima i granama“, rekao je Vuković.

On je ukazao i na trend smanjenja prava radnika i smanjenje broja klasičnih ugovora o radu, pre svega ugovora o radu na neodređeno.