Srbija zadržala tempo reformi, ove godine 10 novih reformskih prioriteta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), od 100 preporuka za smanjenje birokratije koliko donosi novo izdanje „Sive knjige“.

Čak 21 preporuka je prvi put našla svoje mesto u Sivoj knjizi, a među 10 prioriteta su i uvođenje „zelenih“ javnih nabavki i eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksa i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe.

NALED je danas u Narodnom muzeju u Beogradu održao 14. godišnju konferenciju o ekonomskim reformama u Srbiji i predstavio „Sivu knjigu 2022“, reformske rezultate u 2021. godini, kao i prioritete na kojima će raditi sa Vladom Srbije i međunarodnom zajednicom tokom ove godine.

Novina ove godine je da su 22 preporuke označene takozvanim EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima – od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine.

Prema rečima predsednika izvršnog odbora NALED-a Dejana Đokića, smernice se odnose na rasterećenje privrede kao što su – smanjenje poreskog opterećenja plata, unapređenje radnog zakonodavstva, razvoj javnih nabavki i briga o životnoj sredini.

„Druga godina borbe sa pandemijom korona virusa, sa 12 rešenih preporuka iz prethodnog izdanja, od kojih tri potpuno i devet delimično, možemo reći da smo zadržali tempo reformi u odnosu na prethodni period. Tokom prethodnih 13 godina, zahvaljujući ‘Sivoj knjizi’ unapređene su 143 administrativne procedure od 281 koliko ih je dosad predstavljeno u našim publikacijama. Pozivamo institucije da nastave i ubrzaju reforme, a mi smo tu da zajedno sa njima i partnerima iz međunarodne zajednice pružimo podršku kako bi se te promene i desile“, izjavio je Đokić na samom početku konferencije.

Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija zabeležili pomak

NALED-ovu ‘Sivu knjigu’ izdvaja upravo to što nudi konkretna rešenja i jasno ukazuje ko je odgovoran da do tih rešenja i dođe.

„Vidljiv je trend da se smanjuje pritisak na resor finansija. Broj preporuka za ovo ministarstvo pao je sa nekadašnjih 40 odsto na sadašnjih 25 procenata. Sve više predloga dobijaju druga ministarstva, posebno resor zaštite životne sredine i zdravlja. Zadatak ‘Sive knjige’ je i da prati sprovođenje reformi, a u 2021. godini posebno se izdvojilo Ministarstvo finansija rešavanjem dve dugogodišnje sistemske reforme i preporuke NALED-a, koje su ključne za unapređenje transparentnosti plaćanja i nadzora na finansijskim tokovima u privredi“, naglasio je Đokić.

Od maja ove godine papirne fakture odlaze u istoriju što, kako kaže, znači veliku promenu za više od 130.000 organizacija koje će koristiti jedinstveni sistem e-faktura.

„Samo javni sektor će štampati četiri miliona papira manje na godišnjem nivou, a privreda će značajno unaprediti sigurnost svoje naplate. Takođe, dugo očekivana reforma je e-fiskalizacija, konačno ćemo zameniti stare fiskalne kase savremenim softverom koji može da radi na bilo kojim uređajima koji imaju veze sa internetom. Od aprila ovi računi će imati QR kod putem koga će svi građani moći da provere da li je račun registrovan u Poreskoj upravi i da li je trgovac uplatio porez“, ukazao je Đokić na konferenciji u Narodnom muzeju u Beogradu.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je ocenio, takođe ostvarilo pomak digitalizacijom centralnog registra subjekata i objekata u poslovanju hranom i usvajanjem propisa kojim se ostvaruju uslovi za uspostavljanje elektronskog sistema za registraciju 400.000 gazdinstava i dodelu subvencija u poljoprivredi e-agrar.

„Takođe, Ministarstvo zdravlja započelo je još jednu važnu sistemsku reformu, uvođenje jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona i NALED je pomogao u razvoju prvog programa digitalizacije zdravstva u Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova razvojem usluge „Plati“ dao je primer svim institucijama kako građanima i privredi olakšati plaćanje taksi i naknada bez dostavljanja uplatnica i drugih potvrda i dokaza o uplati, dok je Ministarstvo trgovine kao resorno širom otvorilo vrata uspostavljanjem elektronske dostave rešenja u e-sanduče građana“, naveo je predsednik izvršnog odbora NALED-a.

On je dodao da je Ministarstvo rada zabeležilo rezultat početkom ove godine, jer danas imamo jedan od najmodernijih Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji će pomoći desetinama hiljada građana osetljivih kategorija da izađu na tržište rada.

„Veliki napori uloženi su i u pripremu nacrta zakona o proširenju pojednostavljene procedure angažovanja sezonskih i povremenih zakona. Takođe, set usvojenih zakona u oblasti energetike veliki je iskorak Ministarstva rudarstva i energetike ka kreiranju uslova za veća ulaganja u obnovljive izvore energije i očuvanje životne sredine“, ocenio je Đokić.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović navela je da 13 godina i 14 „Sivih knjiga“ predstavljaju zajednički put ka boljem i reformisanom društvu.

„Reforme jesu bile teške i često se činile nemogućim, a pre šest godina teško da je neko mogao da zamisli da ćemo imati elektronsku građevinsku dozvolu ili da ćemo sprovesti reformu katastra. Zahvaljujući tome danas u Srbiji imamo 50.000 gradilišta i milijarde investicija kojima možemo da se pohvalimo. Kada je reč o resoru koji trenutno vodim, mogu reći da naša zemlja učestvuje u projektima vrednim 50 miliona evra i pravi korak napred u pravcu energetske tranzicije“, istakla je Mihajlović.

Na konferenciji su učestvovale i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. O budućnosti reformi u Srbiji ispred međunarodne zajednice govorili su šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za centralnu i jugostočnu Evropu Ari Naim i šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Julia Ustjugova.

„Srbija je danas spremna da se suoči sa izazovima i nastavkom sprovođenja novih reformi, jer je 2020. godine imala najmanji pad BDP-a u Evropi, a 2021. godine bila je među zemljama sa najvećim rastom BDP-a“, izjavila je Ustjugova.