Šverc goriva na Dunavu

Srbija zaplenila 2.713 tona nafte od 2018. godine

RegionSrbijaVesti

8.8.2023 08:55 Autor: Vladimir Jokanović 1

Srbija zaplenila 2.713 tona nafte od 2018. godine Srbija zaplenila 2.713 tona nafte od 2018. godine
Više od 3.000 tona ilegalnog goriva u vrednosti od 4,3 miliona evra zaplenjeno je u 2022. godini na području Balkana, što je gotovo četiri... Srbija zaplenila 2.713 tona nafte od 2018. godine

Više od 3.000 tona ilegalnog goriva u vrednosti od 4,3 miliona evra zaplenjeno je u 2022. godini na području Balkana, što je gotovo četiri puta više nego u 2021. godini. Od toga, u Srbiji je zaplenjeno više od 800 tona, prema novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Izveštaj istražuje paralele u švercu goriva između sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina i aktuelnog rata u Ukrajini. Šverc goriva je duboko ukorenjena ilegalna trgovina na Balkanu više od tri decenije i predstavlja opasnost za ekonomiju i bezbednost regiona, prenosi N1.

Embargo na uvoz nafte iz Rusije zbog rata u Ukrajini i embargo na naftu iz Libije usled tamošnje izborne krize 2022. godine, podsetili su na ilegalne tokove goriva na Balkanu tokom sankcija koje su devedesetih godina uvedene protiv Savezne Republike Jugoslavije.

Prema rečima autora izveštaja, Saše Đorđevića, današnje razmere šverca na Balkanu su manje, ali ilegalna trgovina i dalje traje i opstaje, preko Dunava i Sredozemnog mora, putem luke Drač. „Trenutni konflikt u Ukrajini predstavlja potencijalni rizik za šverc ruske sirove nafte kroz Crno more“, navodi Đorđević.

Bugarska i Srbija su dve balkanske zemlje najviše pogođene švercom goriva Dunavom. U izveštaju stoji da je Srbija tranzitna zemlja, kao i zemlja odredišta za ilegalno gorivo. To je pretežno zbog viših cena goriva u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Ilegalni tokovi goriva na Dunavu plove zajedno sa legalnim, navodi Đorđević.

Oblasti koje su označene kao mesta za krijumčarenje goriva nalaze se duž Dunava na granici Srbije sa Rumunijom i Hrvatskom. To su mesta gde je reka najuža i najmirnija u svom toku. „U Srbiji postoji gotovo 40 lokacija na Dunavu koje pogoduju krijumčarenju goriva“, ističe Đorđević.

Između 2018. i 2022. godine, srpska policija i carina su zaplenile 2.713 tona naftnih proizvoda. Najveća zaplena – od 575 tona nafte – upravo se desila na Dunavu kod Bogojeva. Osnovna metoda krijumčarenja goriva na Dunavu je transfer nafte sa inostranih brodova na domaće barže i druge plovne objekte.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.