Arsić: Privredni rast u 2024. godini oko tri odsto, inflacija će se prepoloviti

Pad inflacije, umereni oporavak privrede i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita najvažniji su trendovi u privredi Srbije tokom 2023.godine, ocenili su autori najnovijeg izdanja Kvartalnog monitora (QM).

Urednik QM i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da se u 2024. očekuje rast BDP-a od oko tri odsto, kao i prosečna inflacija od 4,5 do pet odsto, blago smanjenje nezaposlenosti i rast realnih zarada.

Arsić je uoči prezentacije QM istakao da se u ovoj godini očekuje da rast BDP-a dostigne oko 2,4 odsto, uz napomenu da  ‘jednokratni faktori’ utiču na konačni rezultat za ceo procentni poen.

„To su oporavak poljoprivrede od prošlogodišnje suše, rast proizvodnje električne energije uz povoljnu hidrološku situaciju, kao i visok rast u sektoru građevinarstva. Bez ovih jednokratnih faktora, rast u 2023. iznosio bi oko 1,5 odsto“, objasnio je Arsić.

Kada je reč o prognozi rasta BDP za 2024. godinu, ističe da je tri odsto, na koliko računa redakcija QM, relativno skromno povećanje u odnosu na ovu godinu, ali i da je značajno ako se ima u vidu da se ne može računati na jednokratne faktore.

„Na ubrzanje rasta u 2024. godini uticaće rast realnih zarada usled obaranja inflacije, kao i očekivani oporavak evropskih privreda. Ključni rizik za ostvarenje prognoze su geopolitičke okolnosti“, upozorio je Arsić.

Inflacija će, prema prognozi autora QM, u ovoj godini iznositi 12,5 odsto da bi u 2024. njen rast usporio na manje od pet odsto.

„Ono što bi moglo da dovede u pitanje usporavanje rasta cena je eventualno veće poskupljenje energenata ili drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, kao i preuranjeno obaranje kamatnih stopa“, istakao je Arsić.

Projekcija QM je da se blagi pad nominalnih kamatnih stopa može očekivati tokom druge polovine sledeće godine, kako inflacija bude usporavala.

Dodao je i da je planirani fiskalni deficit za 2024. godinu od 2,2 odsto „održiv“, kao i da bi njegova realizacija dovela do blagog opadanja javnog duga u odnosu na BDP.

„Bilo bi dobro da se nakon formiranja nove Vlade pokuša sa dodatnim smanjenjem deficita“, zaključio je Arsić.