Automatizacija ima i dobre strane

Procena da bi više od četvrtine radnika u zemljama OECD-a moglo da ostane bez posla u nadolazećoj revoluciji veštačke inteligencije, odnosno da bi se njihovi poslovi mogli automatizovati, nije razlog za strah i apsolutnu zabrinutost, jer može imati i pozitivne efekte, ocenila je za Biznis.rs direktorka Infostuda Sonja Ćetković.

„Ukazala bih najpre na dobre strane toga, na primer – razvijene ekonomije mogle bi da umanje deficit radne snage. Uvođenje veštačke inteligencije korisno je, takođe, jer će povećati produktivnost i efikasnost rada. Ukratko, činjenica je da će verovatno manji broj ljudi raditi, ali neće nastati kolaps“, smatra direktorka Infostuda.

Prema njenim rečima, najugroženiji će biti manuelni poslovi, jer je njih najlakše automatizovati.

„Radnici treba da se dokvalifikuju i da se prilagode promenjenom načinu poslovanja. Mašine će da pomažu, ali čovek će nadgledati njihov rad“, kazala je Sonja Ćetković.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je u utorak da se 27 odsto poslova u zemljama OECD-a oslanja na veštine koje bi lako mogle biti automatizovane zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, dok radnici strahuju da će da izgube posao, prenosi Reuters.

Malo je dokaza da je pojava veštačke inteligencije imala značajan uticaj na radna mesta do sada, ali to može da bude zato što je revolucija i dalje u ranoj fazi. Poslovi sa najvećim rizikom da budu automatizovani čine u proseku oko 27 odsto radne snage u zemljama OECD-a, a zemlje istočne Evrope najviše su izložene tom riziku.

Izvor: Reuters/OECD

Poslovi sa najvećim rizikom definisani su kao oni koji koriste više od 25 od ukupno 100 veština i sposobnosti za koje stručnjaci za veštačku inteligenciju smatraju da se mogu lako automatizovati. Tri od pet radnika strahuju da bi mogli da izgube posao zbog veštačke inteligencije u narednih 10 godina, pokazalo je prošle godine istraživanje OECD-a.

Istraživanjem je obuhvaćeno 5.300 radnika u 2.000 preduzeća koja obuhvataju proizvodnju i finansije u sedam zemalja OECD-a.

Uprkos zabrinutosti zbog pojave veštačke inteligencije, dve trećine radnika koji već rade uz njenu pomoć navelo je da je automatizacija učinila njihov posao manje zamornim i manje opasnim. OECD ocenjuje da će uticaj veštačke inteligencije zavisiti od političkih akcija koje će biti preduzete, kako bi koristi bile veće od rizika.

„Vlade moraju da pomognu radnicima da se pripreme za promene i da iskoriste mogućnosti koje će im doineti veštačka inteligencija“, kazao je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman.

Minimalne plate i kolektivno pregovaranje mogli bi da pomognu u ublažavanju pritisaka koje bi veštačka inteligencija mogla da izvrši na plate, dok vlade i regulatori moraju da obezbede da prava radnika nisu ugrožena, ističe OECD.