Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Prof.dr Vladimir Vučković, doskorašnji član Fiskalnog saveta za portal Biznis.rs

BDP važan, ali ne jedini pokazatelj ekonomskog razvoja

IntervjuSrbijaU fokusu

9.2.2021 12:57 Autor: Gordana Bulatović 0

BDP važan, ali ne jedini pokazatelj ekonomskog razvoja BDP važan, ali ne jedini pokazatelj ekonomskog razvoja
Podaci o ostvarenom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) se u poslednjih nekoliko godina izvlače kao jedini argument koji govori u prilog da neka zemlja... BDP važan, ali ne jedini pokazatelj ekonomskog razvoja

Podaci o ostvarenom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) se u poslednjih nekoliko godina izvlače kao jedini argument koji govori u prilog da neka zemlja napreduje, stagnira ili, pak njena ekonomska snaga pada. Protivnici ideje o predstavljanju BDP kao ključnog merila za dobro ili loše stanje neke ekonomije, kao kontratezu stalno navode da danas najviši rast BDP ima Gvajana, Bangladeš, Južni Sudan,  Egipat …

Kako za portal Biznis.rs tvrdi profesor ekonomije i doskorašnji član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković,  BDP jeste najvažniji makroekonomski pokazatelj.

„I pored određenih nedostataka, on ostaje prvi agregat koji se posmatra kada želimo da se upoznamo sa sveukupnim stanjem u jednoj privredi. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika pokazuje na kom nivou ekonomskog razvoja se država nalazi, a procenat promene, odnosno rasta ili pada BDP ukazuje u kom pravcu se privreda kreće“, objašnjava Vučković.

Od bruto domaćeg proizvoda zavise, dodaje on, plate, penzije, nivo zaposlenosti i životni standard. U načelu, koliko se menja BDP,  u toj meri raste i životni standard.

„Usled ove činjenice, kreatori ekonomske politike skloni su da kratkoročnim merama guraju brzi uzlet BDP, ali to može biti kontraproduktivno, jer će u sledećim godinama privredna aktivnost opasti i na srednji rok se ništa ne dobija. Zato je važno, uz rast BDP, imati makroekonomsku stabilnost i poboljšavati fundamentalne faktore u državi, jer su to poluge za održiv dinamični višegodišnji porast BDP, zaključuje Vučković.

Izolovano posmatranje BDP ipak nije dobro, smatra doskorašnji član Fiskalnog saveta.

„Uzalud rast privrede ukoliko postoji visoka inflacija, nezaposlenost, ako raste nejednakost i ako mali broj preduzeća doprinosi rastu. Kvalitet života zavisi i od stanja infrastrukture, životne sredine, dostupnosti i kvaliteta osnovnih proizvoda i usluga, kao što su zdravstvo, obrazovanje, voda za piće, vazduh, deponije, kanalizacije. Zbog svega toga, u svetu se razvijaju alternativni pokazatelji stanja u jednom društvu. Konstruišu se različiti indeksi blagostanja i sreće, a BDP je samo jedan pokazatelj koji se pri tome koristi“, navodi Vučković.

Rast BDP pokazuje, pre svega da li se ekonomska situacija u državi popravlja.

„Poređenje s drugim zemljama ima smisla samo da bi se sagledalo da li je opšti ambijent u okruženju i svetu povoljan ili ne. Treba da se poredimo s drugim sličnim državama, prema stepenu razvoja, veličini, strukturi privrede i tradiciji. Dodatno, promene BDP u jednom kvartalu ili godini ne znače mnogo. Potrebno je gledati promene u periodu od pet ili deset godina, pošto se države u određenom trenutku mogu naći u specifičnoj situaciji koja ne odgovara pravoj prirodi njihovog rasta i položaja“, naglašava Vučković.

Razvijene zemlje teže beleže visoke stope rasta, ističe on, jer na višim nivoima mnogo više treba proizvesti da bi se to statistički registrovalo.

„Kada ste na prvom stepeniku pa pređete na drugi napravili ste rast za sto odsto; kada ste na stotom stepeniku dodatni stepenik vam daje porast za samo 1 procenat. Pored toga, primećeno je da treba izračunati nešto drugačiji pokazatelj od standardnog BDP da bi se bolje pokazao životni standard ljudi. Tako se prati BDP prema paritetu kupovne snage (PPP) i on bolje pokazuje koliko stvarno građani mogu da kupe za svoje dohotke. Standardno je prosečni nivo cena viši u razvijenim zemljama, pa je zaostatak nerazvijenih država za njima manji nego kada se gleda BDP“, objašnjava Vučković.

Procenjuje i da mogući i potrebni realni privredni rast Srbije na srednji i dugi rok iznosi oko 5 odsto.

„S obzirom na relativno nisku startnu poziciju, potencijale naše privrede i stanje u svetu, ovaj cilj nije nedostižan. Više treba poraditi na fundamentalnim faktorima, kao što su ekonomske i društvene institucije, pravosuđe, korupcija, obrazovanje, infrastruktura i do toga će se stići. Što se džepova građana tiče, oni već osećaju relativno dobre performanse Srbije u prethodnih nekoliko godina, pošto rastu prosečne zarade i penzije. Osećaj da li živimo bolje zavisi i od subjektivnog stanja – pravde u društvu, zaštite prava pojedinaca, jednakosti šansi, stanja u životnoj sredini i slično.

„Nijedan drugi pokazatelj ne sumira privredne rezultate kao BDP. To je prosek, neko radi bolje, neko lošije, a kretanje BDP nam pokazuje da li ima više boljih ili lošijih rezultata. Uz sva ograničenja, on ostaje lična karta jedne privrede i prva slika koju vidimo kada ocenjujemo ekonomsko stanje u jednoj zemlji“, konstatuje Vladimir Vučković.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...