Bečki institut revidirao prognozu za Srbiju: Rast usporava na tri odsto, inflacija ide na 4,2 procenta

Uprkos trgovinskom ratu koji je započeo predsednik SAD Donald Tramp, očekuje se da će privredni rast u većini zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, uključujući članice EU, ostati snažan u 2025. godini – za razliku od evrozone. To pokazuje nova prolećna prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koja obuhvata 23 zemlje ovog regiona.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju Branimir Jovanović navodi da se ove godine sve vrti oko masovnih studentskih protesta, koji sada traju već pet meseci, i napominje da je prognoza privrednog rasta za ovu godinu revidirana naniže, na tri odsto.

„Iako trenutno utiču na ekonomsku aktivnost, verovatno će dovesti do promena koje bi mogle poboljšati srednjoročne izglede za rast. Još jedan izvor rizika predstavlja globalni trgovinski rat u nastajanju, za koji se očekuje da će indirektno uticati na Srbiju – pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, naročito u sektoru automobilske industrije. Potencijalni faktor ublažavanja ovih posledica je nemački fiskalni stimulativni paket, iako ostaje neizvesno u kojoj meri će koristi imati industrije koje uvoze iz Srbije. Zbog ovih razloga revidiramo prognozu rasta za 2025. godinu naniže, na tri odsto, dok istovremeno povećavamo projekcije za naredne dve godine na četiri odsto„, ističe Jovanović.

Ekonomska aktivnost u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine očigledno je izgubila zamah. Svi visokofrekventni pokazatelji za januar upućuju na to, stoji u izveštaju Bečkog instituta. Industrijska proizvodnja porasla je samo 0,4 odsto na godišnjem nivou – što je najsporija stopa rasta od maja prošle godine.

„Promet u maloprodaji porastao je za 2,7 odsto realno, što je takođe usporavanje u odnosu na 2024. godinu. Prihodi opšte države povećani su za samo 0,9 odsto realno, dok je prihod od PDV-a porastao još manje – za 0,7 procenata. Glavni razlog za ovo usporavanje je talas masovnih studentskih protesta, koji sada traju već pet meseci“, ističe Branimir Jovanović i dodaje da Srbija ima dugu tradiciju građanskog aktivizma.

On podseća da su se protesti proširili širom zemlje, a studenti su pešačili stotinama kilometara između gradova. Najveći protest do sada održan je 15. marta kada je, kako navodi, oko 300.000 ljudi izašlo na ulice Beograda. Pokret je ostao vanstranački i građanski, a podržale su ga brojne javne ličnosti.

„Teško je predvideti kako će se događaji odvijati – ali je isto tako teško zamisliti da trenutna vlast ostane na čelu. Narod jednostavno želi promene nakon više od decenije vlasti iste političke strukture. Iako su istraživanja javnog mnjenja retka i često nepouzdana, ona koja su se pojavila pokazuju primetan pad podrške vladajućoj stranci. Ipak, i vreme i forma političkih promena ostaju neizvesni: one mogu doći za nekoliko nedelja – ili tek za godinu dana. Mogu podsećati na oktobar 2000, sa masovnom mobilizacijom i preuzimanjem javnih institucija, ili kroz izbore, ukoliko vlast bude smenjena glasanjem. Zbog ovih razloga, prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu smanjujemo za 0,7 procentnih poena, na tri odsto, dok istovremeno povećavamo projekcije za naredne dve godine na četiri odsto„, objašnjava Jovanović, uz napomenu da se ovo zasniva na pretpostavci da će se ekonomski gubici u 2025. usled protesta – barem delimično – nadoknaditi srednjoročno, kao rezultat kasnijih promena.

Ostali makroekonomski indikatori šalju pomešane signale, pri čemu finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja. Od početka godine beleži se umereni odliv kapitala, a bruto devizne rezerve pale su za 500 miliona evra (oko dva odsto) – uglavnom zbog intervencija Narodne banke Srbije sa ciljem odbrane kursa. Kao rezultat toga dinar je ostao uglavnom stabilan, oslabivši za samo 0,2 odsto u odnosu na kraj 2024.

„Strana direktna ulaganja su takođe oslabila: priliv je u januaru iznosio samo 220 miliona evra – što je trećina iznosa iz istog meseca prethodne godine. Ipak, osnovni ekonomski pokazatelji ostaju solidni. Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza – znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca. Realan rast plata ostao je snažan, preko sedam odsto u januaru, a plate su rasle sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti iznosila je 8,6 odsto krajem 2024, nastavljajući postepeni pad u poslednjoj deceniji. Fiskalna pozicija takođe ostaje jaka, a budžet države zabeležio je suficit u januaru“, ističe se u analizi.

Inflacija, međutim, i dalje izaziva zabrinutost. Ona je postala ukorenjena, krećući se između 4,2 i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je iznosila 4,5 procenata. Poskupljenja su široko rasprostranjena, bez jedne dominantne kategorije, navodi se u analizi Bečkog instituta. Organizovani su bojkoti supermarketa u znak protesta protiv uporno visokih cena hrane koje su, prema podacima Eurostata, 2023. godine dostigle 95 odsto proseka EU – dok su prosečne plate u Srbiji i dalje ispod 40 odsto nivoa EU.

„Ipak, hrana nije jedini pokretač: dok je inflacija hrane u februaru iznosila 4,3 odsto, inflacija usluga dostigla je sedam procenata. Odražavajući postojanost i širok raspon inflatornih pritisaka, revidiramo prognozu inflacije za 2025. naviše – sa 3,5 na 4,2 odsto. Ova ukorenjena inflacija nastaviće da vrši pritisak na Narodnu banku. Referentna kamatna stopa zadržana je na 5,75 odsto od septembra 2024, a njeno smanjenje je malo verovatno dokle god inflacija ostane na sadašnjim nivoima. Kako ne očekujemo ublažavanje inflatornih pritisaka u bliskoj budućnosti, ne vidimo prostora za smanjenje kamatnih stopa u prvoj polovini godine. To će dodatno opteretiti već oslabljenu privredu“, zaključuje Branimir Jovanović.

Još jedan izvor pritiska dolazi iz globalnog trgovinskog rata u razvoju. Sa izvozom robe koji čini oko 35 odsto BDP-a Srbija spada među otvorenije ekonomije u regionu. Oko dve trećine tog izvoza ide ka EU, koja će verovatno biti značajno pogođena novim američkim carinama.

Posebno je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor Srbije, koji je poslednjih godina preuzeo veliki udeo, čineći gotovo četvrtinu ukupnog izvoza. Iako izvoz u SAD čini manje od dva procenta ukupnog izvoza, zemlja će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode – kroz smanjene količine izvoza iz EU i slabiju tražnju kod glavnih trgovinskih partnera Srbije.

„Potencijalno pozitivan razvoj jeste nedavna odluka Nemačke da suspenduje ‘dužničku kočnicu’ i uvede značajan fiskalni stimulativni paket kako bi podržala svoju posustalu ekonomiju. Planirani paket od jedan bilion evra – raspoređen na deset godina, što iznosi dva odsto BDP-a godišnje – trebalo bi da izvede Nemačku iz recesije. To bi, zauzvrat, moglo koristiti Srbiji, s obzirom na to da Nemačka apsorbuje 16 odsto njenog izvoza. Ipak, i dalje postoje velike neizvesnosti. Nije jasno kada će efekti paketa početi da se materijalizuju, koliki deo potrošnje će ostati unutar EU, a koliki će otići na uvoz iz SAD ili drugih tržišta, kao ni u kojoj meri će podržati industrije koje koriste komponente iz Srbije. Ova pitanja bacaju senku sumnje na to da li će paket imati značajan uticaj na srpsku ekonomiju u 2025. godini“, ističe Jovanović.

Trampove carine imaće ograničen uticaj na Istočnu Evropu

Ričard Grivson, zamenik direktora Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) i glavni autor prolećne prognoze, kaže da su direktni trgovinski tokovi između zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope i SAD svakako mali, a šteta izazvana bliskim vezama sa nemačkom industrijom, koja je visoko zavisna od izvoza, takođe će verovatno ostati podnošljiva.

„Kao i u prethodnim slučajevima kada je region bio pogođen spoljnim šokovima, zemlje sa većim domaćim tržištima – pre svega Poljska – moći će bolje da apsorbuju negativne efekte i ponovo će se pokazati kao otporne“, navodi.

Za 2025. godinu Bečki institut prognozira prosečan rast od 2,5 odsto za članice EU u ovom regionu, što je smanjenje od 0,3 procentna poena u odnosu na zimsku prognozu. U 2026. godini rast bi trebalo blago da poraste na 2,8 odsto, što je blago povećanje od 0,1 procentnog poena.

„Negativni efekti Trampovih tarifa bi sledeće godine u velikoj meri trebalo da budu neutralisani zaokretom nemačke fiskalne politike i paketom od 500 milijardi evra za odbranu, infrastrukturu i klimatske promene“, kaže Grivson.

To znači da će zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope ove godine verovatno rasti otprilike tri puta brže od evrozone, a dvostruko brže u 2026.

Međutim, s obzirom na recesiju u nemačkoj industriji (koja će se verovatno produbiti zbog Trampovih tarifa), industrija je pod pritiskom u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji, koje su usko povezane sa nemačkom ekonomijom. Ipak, rast u tim zemljama i dalje će biti podstaknut snažnom privatnom potrošnjom, koju podržavaju znatna povećanja realnih plata poslednjih godina.

Među istočnim članicama EU Poljska će ponovo biti lider po rastu BDP-a, sa 3,5 odsto i ove i sledeće godine. Sledi Hrvatska sa 2,8 odsto u 2025. i 2026. Šest zemalja Zapadnog Balkana zabeležiće prosečan rast od tri odsto u 2025. i 3,6 odsto u 2026, dok se za Tursku prognozira rast od 3,5 procenata u 2025. i četiri odsto u 2026.