Beograd najzaduženija lokalna samouprava, dug dostigao 30,8 milijardi dinara

Dugovi domaćih jedinica lokalne samouprave učestvuju u BDP-u sa samo 0,5 odsto, a njihova zaduženost izuzetno je neravnomerno raspoređena: Beograd u ukupnom dugu lokalnih samouprava, koji iznosi 46,16 milijardi dinara, ima udeo od čak 66,7 odsto.

Prestonica je sa svojih 30,8 milijardi dinara duga na kraju juna bila daleko najzaduženija lokalna samouprava u Srbiji, ispred Novog Sada i Autonomne pokrajine Vojvodine, pokazuju podaci Uprave za javni dug.

Prema preseku koji je napravljen na poslednji dan juna, u pet najzaduženijih jedinica lokalne samouprave, osim Beograda, Novog Sada i Vojvodine, spadaju i Kragujevac i Vranje – njihova zaduženja predstavljaju čak 84 odsto ukupnog duga lokalnih samouprava.

Iz najaktuelnijih podataka o veličini javnog duga vidljivo je da je prestonica gotovo 10 puta zaduženija od sledećeg grada po veličini u Srbiji – Novog Sada, dok je Niš na začelju tabele prema veličini duga među većim gradovima. Od Niša su zaduženiji Jagodina, Čačak, Pančevo i Novi Pazar.

Prilikom usvajanja beogradskog budžeta za 2024. godinu, što se zbog izbornog ciklusa desilo tek početkom jula ove godine, najavljeno je da će već početkom jeseni uslediti rebalans.

U međuvremenu, beogradski odbornici izglasali su budžet veličine oko 173 milijarde dinara sa planiranim rashodima od oko 135 milijardi dinara, i sredstvima planiranim za neke od ključnih infrastrukturnih projekata, poput radova na Bulevaru patrijarha Pavla, podvožnjaku koji spaja bulevare Crvene armije i Umetnosti, Linijski park, regionalni vodovod Makiš – Mladenovac, kao i za metro.

Treba, međutim, uzeti u obzir da je Grad Beograd jedina lokalna samouprava u Srbiji koja ima kreditni rejting i to, kako je Moody’s potvrdio u maju ove godine, na nivou Ba2 – stabilan.

„Takav rejting odražava snagu fiskalnog upravljanja i finansijskih rezultata koje gradska uprava postiže, zajedno sa velikom verovatnoćom da će Vlada Srbije obezbediti podršku u slučaju da se grad suoči sa akutnom potrebom za likvidnosti“, napisali su analitičari Moody’s u maju, i naglasili da je dug Beograda na rekordno niskom nivou.

Karakteristika zaduživanja lokalnih samouprava je da kredite podižu za sprovođenje projekata – prema podacima Uprave za javni dug, učešće projektnih zajmova u ukupnom portfoliju duga iznosi 93 odsto.

Lokalne samouprave se, takođe, češće zadužuju kod domaćih zajmodavaca – učešće stranih kreditora u njihovom ukupnom dugu je 48 odsto.

Ove godine, inače, vrednost dospeća glavnice za ukupna zaduženja lokalnih samouprava iznosi nešto više od osam milijardi dinara, dok u Upravi za javni dug projektuju da će u 2025. taj iznos porasti za milijardu dinara i iznositi 9,02 milijarde dinara.

Podaci Uprave za javni dug govore o tome i da učešće duga lokalnih samouprava u BDP godinama unazad opada, i trenutno iznosi 0,5 odsto.

To znači da je čak tri puta niže nego 2016. godine, kada je učešće duga lokalnih samouprava u BDP iznosilo 1,7 odsto, uz negarantovani dug u iznosu od 45 milijardi dinara i još 30 milijardi dinara garantovanog duga.

Na kraju juna ove godine, od ukupno 46,16 milijardi dinara duga lokalnih samouprava, oko 30 milijardi bilo je negarantovano a 16 milijardi garantovano, i to u okviru spoljnog odnosno duga stranim kreditorima.