Bez smanjenja nameta rast minimalca gura privrednike u sivu zonu?

Pregovori o povećanju minimalne zarade u Srbiji su u toku. Da li prihvataju predlog vlade da minimalac u 2024. godini bude 47.154 dinara – odluku treba da donesu i sindikati i poslodavci.

Sindikati traže da se minimalna zarada poveća još jednom u ovoj godini, kao i da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom od 51.000 dinara. Sa druge strane, poslodavcima veće zarade znače i veće namete prema državi.

Na pitanje kako privrednici i preduzetnici reaguju na rast minimalnih zarada i da li im to predstavlja opterećenje, Milena Amon ispred udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije kaže da je sve besmisleno bez sveobuhvatne poreske reforme.

“Ukoliko ne dođe do promene poreskog sistema ne može doći do značajnog povećanja neto minimalca, jer zbog previsokih nameta na male zarade mnogi beže na crno tržište ili u sivu zonu. Ako bi došlo do značajnijeg smanjenja nameta na male zarade otvorio bi se prostor za povećanje neto iznosa zarade i približavanje minimalne plate minimalnoj potrošačkoj korpi. To je u interesu i zaposlenih i poslodavaca, kao i većine preduzetnika koji sami sebe zapošljavaju”, objašnjava Amon za Biznis.rs.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je predlog rasta minimalca blizu one granice kada se postavlja pitanje da li će on prouzrokovati nezaposlenost.

“Rast plata (nominalnih) je usporio u 2023. godini za četiri odsto u prvih šest meseci, dok su realne plate u laganom padu u prvih šest meseci. U uslovima niskog rasta u EU, politike koja pleše na igli geopolitike, ovaj rast ima elemente kockarskog u sebi, ali ne koliko se čini na prvi pogled jer – što je plata manja, manja je i relativna razlika bruto i neto plate. Ukoliko država poveća neoporezivu osnovicu ili se seti da ima prostora za smanjenje doprinosa, onda porast neće imati taj kockarski element”, ocenjuje naš sagovornik.

Poslodavcima je Vlada Republike Srbije ponudila da uz rast minimalne cene rada kao ustupak bude povećan i neoporezivi iznos na zarade sa 21.000 na 25.000 dinara. Ipak, poslodavcima se izdvajanja čak i na male zarade kreću oko 60 odsto.

“Žalbe poslodavaca su stalne, a vlada kojoj je konstanta da više brine o stranim investitorima i privilegovanim domaćim firmama znala je da baci neku mrvicu smanjenja u godinama visokog rasta. Kako vlada svoju popularnost crpi iz rasta penzija, državnih plata i državnih investicija, a strane direktne investicije su takođe velikim delom zasluga državnog trošenja, a ne jakih tržišnih reformi, malo je verovati da će u relativno mršavim godinama (2022-2024) biti sluha za domaću privredu”, ističe Stevanović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za RTS da niko ne može da proceni da li je 400 evra maksimum koji srpska privreda može da izdrži, ali da prostora ima. On je napomenuo da je u tržišnoj ekonomiji teško reći gde je ravnoteža ali da u tržišnoj privredi to mora biti kompromis između pritiska radnika i sindikata, otpora poslodavaca koji čuvaju svoj interes, i države koja štiti i jedne i druge.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je prostor za rast realnih plata mali u vreme kada je monetarna politika zategnuta, iseljavanje nije preterano popularno u poređenju sa prošlom decenijom, a milijarda inostranih investicija otvara mnogo manje radnih mesta.

“Dakle, najpre ćemo prisustvovati blagom rastu broja ljudi koji rade za minimalnu platu i rastu državnih plata. U najkraćem – zemlja smo koja je propustila šansu da bude raj za sve koji stvaraju vrednost, a ne samo za firme u državnim mehurima podsticaja. Naravno, veliko je pitanje da li se može osvojiti i zadržati većina sa dugoročno dobrim politikama u uslovima prilično infantilnih očekivanja glasača”, kaže Stevanović.

On dodaje da inflaciju stvara centralna banka, a da je sve ostalo prolazan fenomen.

“Realne plate mogu rasti samo ako raste produktivnost ili broj radnih mesta, odnosno rastom investicija ili opadanjem radne snage demografski, starenjem ili iseljavanjem”, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.