Brnabić: Cilj predloženog budžeta Srbije da se održi fiskalna stabilnost

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas da predloženi državni budžet za narednu godinu prati prioritete programa Vlade Srbije od 2022. godine do 2024. godine, među kojima je glavni cilj da se održi fiskalna stabilnost, sa fiskalnim deficitom od 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ona je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, rekla da je zbog fiskalne stabilnosti predviđen fiskalni deficit od 3,3 odsto BDP, čime se nastavlja njegovo smanjenje, kao i smanjenje javnog duga.

„Budžet je opet nikad veći za kapitalne investicije, uz nikad veća ulaganja u zaštitu životne sredine, u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života. I dalje držimo da deficit pada, kao i javni dug ispod 60 odsto BDP-a“, rekla je Brnabić.

Dodala je da je fiskalni deficit prema rebalansu budžeta za 2022. godinu 3,9 odsto BDP-a, a sada 3,3 odsto, što znači da „idemo prema deficitu koji je postojao pre kriznih godina“, prenosi agencija Beta.

Uz to, kako je rekla, rasteretiće se i zarade kako bi se olakšalo poslovanje privrede, pa će se 12,5 odsto povećati neoporezivi deo bruto zarade, sa 19.300 na 21.712 dinara. Uz to smanjiće se i stopa doprinosa za PIO fond za jedan odsto pa će, prema njenim rečima, ukupno opterećenje na zarade biti 60 odsto.

Brnabić je rekla da je za 2023. godinu budžetom projektovan rat BDP-a od 2,5 odsto, što je zbog krize nešto manje nego što je ranije planirano, ali i dalje mnogo bolji nego u zemljama na evropskom kontinentu.

Ona je rekla da se predviđa da će 19 zemalja EU danas ući u recesiju, a da je budžet Srbije za 2023. napravljen da se rast nastavi, a to će se postići ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije.

„Predviđena su ogromna ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, predlogom budžeta za to je predviđeno 423,9 milijardi dinara što je 5,3 odsto BDP-a, a na nivou opšte države je predviđeno 545,5 milijardi dinara, što je 6,8 odsto BDP-a, za 6,4 odsto više nego u 2022. godini i skoro četiri puta više nego 2017. godine“, rekla je Brnabić.

Ona je kazala da će biti nastavljena izgradnje autoputeva, brzih pruga, luka, ulaganja u vodni transport, rekonstrukciju i izgradnju graničnih prelaza, gradnja beogradskog metroa, nacionalnog stadiona i mosta preko Save.

Istakla je da će biti značajna ulaganja i u izgradnju energetskih kapaciteta i u projekte smanjenja gubitaka u prenosu električne energije. „Radićemo na još jačem povezivanju privrede sa naukom i inovacijama. Gradićemo nove tehnološke parkove i širiti postojeće“, rekla je Brnabić.

Izdvajanja za poljoprivredu i subvencije poljoprivrendicima po njenim rečima će u narednoj godini biti rekordna, a značajno su uvećana i izdvajanja za kulturu, odbranu, prosvetu, socijalu.

Transparentnost Srbija kritikuje budžet zbog EPS-a

S druge strane, predloženi budžet Srbije za 2023. godinu nedovoljno je transparentan u delu koji se odnosi na troškove nastale zbog lošeg poslovanja javnih preduzeća, prvenstveno Elektroprivrede Srbije (EPS), a građani su i dalje bez mogućnosti da utiču na prioritetna ulaganja, piše u saopštenju organizacije Transparentnost Srbija (TS), piše Beta.

Fiskalni savet je, kako je podsetila TS, u oceni predloga budžeta ukazao da vlada nije razjasnila kako su nastali gubici EPS-a i Srbijagasa i kako će se utrošiti oko milijardu evra namenjenih ovim preduzećima.

Budžetski troškovi za EPS posledica su prvenstveno „katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize“, naglašava se u analizi Fiskalnog saveta.

TS godinama ukazuje na problem sa partijskim postavljenjima, uglavnom vršilaca dužnosti na čelna mesta u javnim preduzećima, što je preraslo u otvoreno nezakonito upravljanje. U predlogu budžeta za 2023. godinu nazire se cena takvog nedomaćinskog poslovanja, navodi se u saopštenju TS.

Fiskalni savet ukazao je i da sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji treba znatno unaprediti i učiniti transparentnijim. U vezi sa tim, TS je ukazala da građani nemaju prilike da se izjasne o tome koji su projekti prioritetni i da li su saglasni da se za njihovu realizaciju država dodatno zaduži. Pri tom, određivanje prioriteta nije uređeno zakonom, a analize opravdanosti često nisu javno dostupne.

„Srbija tu može da gleda druge države šta rade, ali može da se ugleda i na sopstvene lokalne samouprave, gde u desetinama gradova i opština postoje izvrsni mehanizmi za konsultovanje građana o tome šta su prioriteti, pre svega kada je reč o kapitalnim projektima“, preporučila je TS.