Najveći deo duga koji drže nerezidenti zabeležen na Kipru

Bruto dug opšte države u EU značajno varirao po sektorima

EUSrbija

19.6.2023 17:25 Autor: Julijana Vincan 0

Bruto dug opšte države u EU značajno varirao po sektorima Bruto dug opšte države u EU značajno varirao po sektorima
Širom Evropske unije, kada je reč o bruto dugu opšte države, postoje značajne razlike u pogledu sektora, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).... Bruto dug opšte države u EU značajno varirao po sektorima

Širom Evropske unije, kada je reč o bruto dugu opšte države, postoje značajne razlike u pogledu sektora, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Među državama članicama za koje su dostupni podaci, udeo bruto duga opšte države, koji je držao sektor rezidentnih finansijskih korporacija na kraju 2022. godine bio je najveći u Danskoj (75 odsto), zatim Švedskoj (74 procenta), Hrvatskoj (67 odsto), Italiji (64 procenta), Češka (63 odsto) i Malta (60 odsto).

Nasuprot tome, najveći deo duga koji drže nerezidenti (sektor ostatka sveta) zabeležen je na Kipru (93 procenta), a slede Estonija (74 odsto), Letonija (64 procenta), i Austrija i Litvanija (obe po 61 odsto).

Izvor: Eurostat

Generalno, širom EU, manje od 10 procenata duga drže rezidentni nefinansijski sektori (nefinansijske korporacije, domaćinstva i neprofitne institucije koje opslužuju domaćinstva). Izuzetak su Mađarska i Nemačka (obe po 22 odsto), Malta (18 procenata), Portugalija (14 odsto), Irska i Švedska (obe po 11 procenata).

Za većinu sadašnjih članica evrozone, sav ili gotovo ceo bruto dug centralne vlade je po nominalnoj vrednosti bio denominovan u nacionalnoj valuti.

Izvor: Eurostat

Bruto dug centralne vlade tri zemlje članice EU bio je denominovan u stranoj valuti za više od 50 odsto na kraju 2022. godine. To su Hrvatska (75 odsto), Bugarska (71 procenat) i Rumunija (53 odsto).

Najveći deo njihovog duga u stranim valutama na kraju 2022. godine bio je denominovan u evrima. Podsetimo, Bugarska i Rumunija nisu deo evrozone, a Hrvatska je pristupila evrozoni 1. januara ove godine.

Javni dug Srbije u maju 30,7 milijardi evra

Na kraju maja javni dug Srbije iznosio je 30,7 milijardi evra, što je 52,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija. Na kraju aprila javni dug je bio oko 30,97 milijardi evra, i njegov udeo u BDP-u je bio 52,8 procenata.

Javni dug je na kraju prošle godine iznosio 30,13 milijardi evra, što je bilo 56,5 odsto BDP-a. U odnosu na april, javni dug je smanjen u bruto iznosu, a i u učešću u BDP. U odnosu na kraj 2021. godine povećan je za 570 miliona evra.

Budžet Srbije je u deficitu 71 milijardu dinara u periodu od januara do maja 2022. godine, pri čemu je u maju ostvaren budžetski suficit od 6,7 milijardi dinara.

Na nivou opšte države u periodu od januara do maja ostvaren je fiskalni deficit od 58,8 milijardi dinara, i primarni fiskalni suficit u iznosu od 11,1 milijardu dinara, naveli su iz resornog ministarstva.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.