Cene kredita za privredu u padu, očekuje se dalje snižavanje kamata

Pravna lica, preduzetnici i građani Srbije dugovali su u januaru ove godine na ime kredita 3.796 milijardi dinara, a ukupan dug prema bankama bio je veći za 11,2 odsto u poređenju sa januarom 2024. godine.

Pozajmice privredi premašile su 2.086 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 12,9 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 81,15 milijardi dinara i veća su za 17 odsto u odnosu na januar 2024. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o uslovima zaduživanja za privrednike, profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović kaže za Biznis.rs da oni zavise od banke do banke i dodaje da su kamate u padu i da se očekuje njihovo dalje snižavanje.

“Mi smo bankocentrična ekonomija i svi se zadužuju u bankama. Privrednici kada im treba novac ne gledaju kamate već kalkulišu da li im je kredit potreban ili ne. Kada ih pritisnu obaveze koje moraju da regulišu, a nisu naplatili neka svoja potraživanja, oni se zadužuju kod banaka kako bi to premostili”, navodi naš sagovornik.

U Srbiji je ukupno 157.018 korisnika zaduženo stambenim kreditima, a kako pokazuje Kreditni izveštaj ukupan dug stanovništva prema bankama na početku ove godine iznosio je 1.628 milijardi dinara i bio je veći za 8,9 odsto u odnosu na prošlu.

Građani su najviše dugovali na ime gotovinskih kredita – 782,60 milijardi, slede stambeni i krediti za adaptaciju, koji su na kraju januara iznosili 697,49 milijardi dinara.

Komentarišući zaduživanje stanovništva, profesor BBA Ismail Musabegović ističe da građani uzimaju nenamenske gotovinske ili keš kredite kad god im je nešto potrebno da kupe ili plate.

“Ove kredite je lako dobiti, ali teško vratiti”, kaže on i dodaje da je u Srbiji i dalje najskuplji bankarski proizvod nedozvoljeni minus.

“I dozvoljeni i nedozvoljeni minus treba izbegavati u širokim krugovima. Nedozvoljeni minus praktično vas uništava, to je najskuplji bankarski proizvod i, poređenja radi, to je kao da ste kod lihvara uzeli novac. Preskupo je”, naglašava Musabegović.

Prema njegovom mišljenju, rešenje za građane u ovakvim situacijama je da kontrolišu svoje troškove jer mnogi ne vode računa na šta troše novac.

“Kada imate tu vrstu problema počnite da pišete i već sledećeg meseca ćete videti koliko stvari ste kupili koje vam nisu bile potrebne. Da ste taj novac uštedeli ili usmerili na nešto drugo ne biste imali potrebe za kreditom. To je vrlo jednostavan sistem, samo morate da ga pratite, a ljudi nemaju naviku da na taj način kontrolišu svoje finansije”, napominje profesor Musabegović.

Na trećem mestu po vrstama kredita stanovništva nalaze se poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile 90,981 milijardu dinara, dok su potrošački zajmovi bili „teški“ 20,64 milijarde dinara.

Kada je reč o kašnjenju u otplati, ukupno učešće privrede i građana u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 2,5 odsto. Najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika – 4,8 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,7 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 2,1 odsto.

Docnja kod pravnih lica i preduzetnika predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana, a kod fizičkih lica preko 60 dana.

Na kraju januara bilo 9,28 miliona tekućih računa, dok je broj korisnika iznosio 6,07 miliona. Kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka, iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima iznosio je 45,2 milijarde dinara.

U Srbiji je zaključno sa 31. januarom bilo 1,13 miliona kreditnih kartica, a broj njihovih korisnika je iznosio 914.436. Prosečan iznos odobrenog limita na kreditnim karticama iznosio je 102.984 dinara.