Cene nekretnina i kirija u EU nastavljaju da rastu

U poslednjih deceniju i po tržište nekretnina je u celoj Evropi doživelo velike promene. Trend rasta cena kuća bio je prisutan u mnogim evropskim zemljama, a prema istraživanju Eurostata, zakupnine su u prvom kvartalu tekuće godine porasle u 26 zemalja Evropske unije. Ovaj put već nekoliko godina prati i Srbija.

Takođe, u 2022. godini je 69 odsto stanovništva EU živelo u domaćinstvima koja su vlasnici svojih domova, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenim stanovima. Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95 odsto), Slovačkoj (93 odsto), Hrvatskoj (91 odsto) i Mađarskoj (90 odsto).

U svim državama članicama, osim u Nemačkoj, više je bilo vlasnika nego stanara.

U prvom kvartalu 2024. godine cene kuća u EU porasle su za 0,4 odsto, a zakupnine za 0,9 odsto u poređenju sa četvrtim kvartalom 2023. U poređenju sa prvim kvartalom 2023. godine, cene kuća u EU porasle su za 1,3 odsto, dok su zakupnine porasle za 3,0 odsto.

“Cene kuća i kirije u EU pratile su sličan obrazac između 2010. i drugog kvartala 2011. godine, ali se sada drugačije razvijaju. Dok su zakupnine stalno rasle od tada do drugog kvartala 2023. godine, cene kuća su pratile drugačiji obrazac, uključujući smanjenje i brža povećanja”, navodi se na sajtu Eurostata.

Cene kuća su se više nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010, među kojima su Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Češka, Austrijia i Luksemburg. Pojeftinjenje je zabeleženo u Italiji i na Kipru.

Zakupnine su porasle u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena najma zabeležen je u Grčkoj.

Između 2010. i prvog kvartala 2024. godine, cene kuća su porasle za 49 odsto, a kirije za 24 odsto u EU.

Kuća ili stan? Kako žive Evropljani?

Unutar Evrope postoje velike razlike kako građani žive u pogledu veličine, vrste i kvaliteta stambenog prostora, kao i da li poseduju ili iznajmljuju nekretninu. Više od dve trećine ljudi u EU živelo je u domaćinstvima koja poseduju svoju nekretninu, objavljeno je u publikaciji “Stanovanje u Evropi 2023”.

U Evropskoj uniji je tokom 2022. godine 52 odsto stanovništva živelo u kući, dok je 47,5 odsto živelo u stanu.

Zanimljivo je da je 0,5 odsto stanovništva živelo u drugim smeštajnim jedinicama, kao što su čamci i kombiji.

Izbor života u kući je češći od života u stanu u čak dve trećine država članica. Irska beleži najveći udeo stanovništva koje živi u kući (89 odsto), a slede Holandija (79 odsto), Hrvatska i Belgija (obe 77 odsto). Kada su gradovi u pitanju, rezultat je nešto drugačiji – većina stanovništva živi u stanu (72 odsto), dok tek 28 odsto živi u kući.

Srbija prati evropski trend

Trend rasta cena nekretnina u Evropi prati i Srbija. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene stanova su u prvom tromesečju skočile za 4,74 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 4,52 odsto, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora, imala veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,09 odsto.

Trend rasta cena nekretnina će, prema rečima agenata nekretnina, trajati još neko vreme.

“Sve je stvar ponude i tražnje. Da potražnja nije velika, ni cene ne bi mogle da rastu. S obzirom na to da tražnja ne opada, cene će još neko vreme sigurno pratiti trend rasta”, kažu za Biznis.rs iz Beocity nekretnina.