Da li Beograd na pravi način podržava pčelare?

Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda objavio je javni poziv za dodelu subvencija pčelarima za ovu godinu. Obezbeđen je 41 milion dinara, a maksimalan iznos ne može biti veći od 120.000 dinara po korisniku.

Novac je namenjen za nabavku nove pčelarske opreme (jedne ili više vrsta) i to: do 20 košnica; do 60 kilograma satnih osnova; do dve sms vage; jedna ručna presa za satne osnove; jedna sušara za polen; jedan mlin za šećer; jedna mešalica za izradu pogača za prihranu pčela; jedna centrifuga; jedna kada za otklapanje saća; jedan otklapač saća; jedan topionik za vosak; jedna punilica za med; jedan dekristalizator meda; jedan duplikator za med sa ili bez mešača; prohromska (inoks) ambalaža za skladištenje pčelinjih proizvoda i jedan automatski sto za pakovanje pčelinjih proizvoda.

Podsticajna sredstva su namenska i bespovratna i dodeljuju se u maksimalnom iznosu do 80 odsto cene prihvatljivih troškova nabavke opreme bez PDV-a. Rok za podnošene prijava je 24 jul, a svi detalji i propratna dokumentacija mogu se pronaći na sajtu Grada.

Kako su za Biznis.rs rekli iz gradskog Sekretarijata za poljoprivredu, interesovanje pčelara je veliko.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede je od 20. maja do 20. juna imalo otvoren poziv za subvencije od 1.000 dinara po košnici, a bilo je predviđeno ukupno 1.150.000.000 dinara.

Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, ocenjuje u razgovoru za naš portal da način subvencionisanja ni na nivou države ni na nivou grada nije dobar. Kada je reč o prestonici, navodi da ne postoji kontrola i tvrdi da mnogi pčelari kupljenu opremu ni ne koriste.

“Na ovaj način novac se samo rasipa, a mogao bi efikasnije da se iskoristiti. Prvenstveno je potrebno ulagati u edukaciju poljoprivrednika, jer neznanje utiče na gubitke, što se moglo videti i u ovogodišnjem pomoru pčela. Ovakvim subvencionisanjem korist imaju samo prodavci opreme”, smatra sagovornik.

Kada je reč o pčelarenju u gradu, Rajić navodi da je zapravo 90 odsto pčelinjaka smešteno u ruralnim sredinama, na obodima grada, u vikend naseljima.

“U samom gradu, na krovovima poslovnih zgrada na primer, pčelari se iz želje da se skrene pažnja na važnost pčela i kako bi se samo pčelarstvo promovisalo”, navodi naš sagovornik.

Prema podacima iz e-Agrara, broj registrovanih pčelara na teritoriji Beograda je 1.805, kažu u sekretarijatu. Kako se može videti na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije, beogradski pčelari med nude u Barajevu, Grockoj, Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Rakovici, Starom gradu, Zemunu, na Čukarici, Novom Beogradu, Paliluli, Voždovcu, Zvezdari.

Osim pomenutog udruženja, u prestonici funkcionišu još tri – Društvo pčelara Beograd, Pčelarsko udruženje Batajnica i Udruženje profesionalnih pčelara „Dren“. U domu kulture Silosi Beograd postoji „BeeCentar“ sa medonosnim vrtom, gde se organizuju edukacije i radionice.