Da li će doznake i ove godine „pobediti“ strane direktne investicije?

Prošle godine priliv stranih direktnih investicija iznosio je oko 4,4 milijarde evra, dok su doznake dostigle vrednost od čak pet milijardi evra. Po svemu sudeći, ova godina će biti nešto skromnija na oba fronta – ali ne i neuspešna, a „magična svota“ koju treba premašiti je četiri milijarde evra.

Prema podacima iz platnog bilansa sa presekom u septembru, vrednost doznaka je ove godine za devet meseci dostigla 3,92 milijarde evra, dok su samo doznake koje su u Srbiju poslali naši radnici iz inostranstva vredele 2,97 milijardi evra.

Poređenja radi, prošle godine u istom periodu stiglo je 3,76 milijardi evra doznaka, odnosno 2,85 milijarde evra samo od zaposlenih. Ukratko, ove godine beleži se rast kod doznaka od četiri odsto u odnosu na devet meseci rekordne 2022. godine.

Ono što je, međutim, vidljivo od otprilike polovine godine je da vrednost doznaka opada iz meseca u mesec u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, što je Narodna banka Srbije i najavila u izjavi za Biznis.rs kada smo se ovom temom pozabavili u maju.

Primera radi, tokom prva dva meseca ove godine u Srbiju je stiglo 29,5 odsto više novca na ime doznaka nego u istom periodu prošle godine, ali se trend preokrenuo u junu, kada su doznake iznosile 383 miliona evra, što je za 30 odsto manje nego u istom mesecu 2022. godine.

Posle blagog rasta u odnosu na jul prošle godine, avgust je opet „omanuo“ pošto je stiglo 537 miliona evra ili osam odsto manje. U septembru je taj minus iznosio 15 odsto.

Kada smo u maju našu centralnu banku pitali da li očekuje da će ove godine biti oboren rekord u prilivu doznaka postavljen 2022. godine, odgovorili su da je njihova projekcija da će i u 2023. godini nivo doznaka ostati visok.

„Očekujemo, međutim, da će se međugodišnja stopa rasta smanjivati u dolazećim mesecima usled visoke baze koja je dostignuta u drugom tromesečju 2022. godine“, rekli su nam iz NBS.

Ekonomista i direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović smatra da su doznake u ovoj godini već „pobedile“ u trci do četiri milijarde evra.

„Iako su zvanično u septembru dostigle 3,9 milijardi evra, doznake su do četiri milijarde evra stigle i koji mesec pre. Razlog zašto ovo govorim je što ne dolaze sve doznake zvaničnim kanalima koje NBS može da isprati, i pored odgovarajuće metodologije centralne banke koja procenjuje i neformalni deo. Ogroman deo doznaka donesu rođaci i daju ‘,na ruke’. Strane direktne investicije (SDI), sa druge strane, zvanična statistika daleko preciznije prati jer se odvijaju kroz formalne kanale“, objašnjava Jevtović u razgovoru za Biznis.rs.

Podaci naše centralne banke o SDI kažu da je od početka godine do kraja septembra ukupni priliv premašio 3,2 milijarde evra, što je za osam odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

„Pritom, više od četiri petine SDI bilo je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti, što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da investiraju u Srbiji. Posmatrano po delatnostima, najviše ulaganja bilo je usmereno u prerađivačku industriju, građevinarstvo, rudarstvo i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti“, objavila je NBS u okviru novembarskog Izveštaja o inflaciji.

Napomenuli su, međutim, da treba imati na umu da je u trećem kvartalu došlo do smanjenja priliva SDI u odnosu na isti period prošle godine što je, kako ističu, najvećim delom posledica visoke baze iz prethodne godine. Tada je, kako podsećaju iz NBS, došlo do naglog skoka SDI, nakon njihovog privremenog usporavanja usled izbijanja konflikta u Ukrajini i povećane globalne neizvesnosti.

Kada je reč o budućim prilivima po osnovu SDI, analitičari NBS očekuju da će se on kretati oko pet odsto BDP i u narednim godinama, uz zadržavanje njihove visoke geografske i projektne rasprostranjenosti, kao i da će i dalje najveći deo priliva biti usmeren u izvozno orijentisane sektore.