Da li deca smeju da koriste platne kartice?

Na domaćem tržištu se nedavno pojavila prva platna kartica za tinejdžere, odnosno za mlade od 11 do 18 godina. I dok u OTP banci ističu da izdavanjem ove kartice žele da budu lider finansijske pismenosti među mladima, postavlja se pitanje da li i u kojim slučajevima maloletnici uopšte smeju da raspolažu novcem, a zatim i kako sprečiti dete da novac potroši na nepoželjnu robu?

U našoj zemlji, kako za Biznis.rs ističu iz Narodne banke Srbije (NBS), problematiku posedovanja i trošenja novca kada je reč o maloletnicima reguliše Porodični zakon u okviru odredbi o poslovnoj sposobnosti, a ključna „podela“ je na mlađe i starije od 14 godina.

Prvu kategoriju maloletnika, prema našem Porodičnom zakonu, predstavljaju mlađi maloletnici, odnosno maloletnici do navršene 14. godine koji mogu preduzimati pravne poslove kojima pribavljaju isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiču ni prava ni obaveze, kao i pravne poslove malog značaja, objašnjavaju iz centralne banke.

Drugu kategoriju maloletnika čine maloletnici sa navršenih 14 godina, koji pored navedenih pravnih poslova mogu preduzimati i sve ostale pravne poslove, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja.

Mlađi maloletnici i banke – samo uz posrednike

„Najpipavije“ je zapravo pitanje da li maloletnici do navršene 14. godine mogu direktno uspostaviti poslovni odnos s bankom i otvoriti račun u banci.

„Međutim, polazeći od toga da ovi maloletnici mogu preduzimati pravne poslove kojima pribavljaju isključivo prava, pravne poslove kojima ne stiču ni prava ni obaveze, kao i pravne poslove malog značaja, ne postoji prepreka da ovi maloletnici posredstvom svojih roditelja kao zakonskih zastupnika budu korisnici određenih platnih usluga koje banka nudi, iako nisu direktno klijenti banke„, ističu iz NBS odgovarajući na naše pitanje o tome koja plaćanja maloletnici mogu da obavljaju samostalno.

Podsećaju da u svakodnevnom životu roditelji svojoj deci često kao džeparac ne daju samo gotovinu, već im omogućavaju i korišćenje svojih platnih instrumenata bezgotovinskog plaćanja – poput platnih kartica.

„S tim u vezi, ne vidimo prepreku da se i tim maloletnicima može izdati platni instrument koji je vezan za račun njihovih roditelja, s tim da se tada mora uspostaviti limit potrošnje u skladu sa standardom ‘poslovi malog značaja'“, naglašavaju iz NBS.

Po tom principu funkcioniše i Junior platna kartica OTP banke, iz koje ističu da zahtev za otvaranje Junior kartice mogu podneti svi roditelji i zakonski zastupnici dece koji su klijenti OTP banke, kao i oni koji to žele da postanu.

„Korišćenje OTP Junior kartice u potpunosti je prilagođeno svakodnevnim potrebama i digitalnim navikama današnjih tinejdžera, dok je roditeljima kroz aplikaciju u realnom vremenu omogućeno da prate kako i gde njihovi tinejdžeri troše novac„, pojašnjavaju iz OTP banke.

Roditelji lakše kontrolišu bezgotovinsku potrošnju

Кada je reč o drugoj kategoriji maloletnika, odnosno starijim maloletnicima sa navršenih 14 godina, oni mogu preduzimati i sve druge pravne poslove, ali isključivo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja.

„Dakle, ne postoje smetnje da usluge otvaranja i vođenja tekućih računa i pružanje povezanih usluga, kao i usluge korišćenja platnih kartica i drugih platnih instrumenata budu pružene ovim maloletnicima, ali isključivo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost njihovih roditelja„, naglašavaju iz NBS.

Iz naše centralne banke napominju da na bankarskom tržištu poslovne banke nude različite proizvode maloletnim licima, kako bi ih ohrabrili da koriste bezgotovinske vidove plaćanja – što ima, kako ističu, brojne prednosti.

„Pre svega, roditeljima bi bilo omogućeno da bolje kontrolišu potrošnju svoje dece, jer osim toga što određuju limit potrošnje imaju mogućnost da provere gde je i za kupovinu kojih proizvoda i usluga platna kartica iskorišćena u određenom trenutku, te bi u određenoj meri mogle biti sprečene mnoge zloupotrebe i neželjene pojave, poput trošenja novca na alkohol, duvan, psihoaktivne supstance, i slično“, ukazuju iz NBS.

Stariji od 15 godina mogu da troše samostalno ako sami i zarađuju

Iz NBS su posebno ukazali da je Porodičnim zakonom propisano da dete koje je navršilo 15. godinu može preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. S tim u vezi, ne postoje zakonske smetnje za maloletnika koji spada u kategoriju starijeg maloletnika, a koji je navršio 15. godinu i koji je istovremeno angažovan na poslovima po osnovu kojih stiče prihode, da samostalno raspolaže novčanim sredstvima na računu koje je stekao po osnovu svoga rada.

Iz OTP dodaju da je nadzor nad potrošnjom dodatno olakšan kroz funkcionalnosti u aplikaciji za podešavanje dnevnog limita, definisanje iznosa za podizanje novca sa bankomata i sve vrste plaćanja.

Prema rečima Vuka Kosovca, člana Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom i razvoj digitala u OTP banci, kartica OTP Junior nastala je kao rezultat potrebe da se mladi osnažuju da budu finansijski odgovorni i nezavisni.

„U tom procesu nisu izostali ni roditelji, koji otvaranjem ove kartice daju svojim tinejdžerima priliku za finansijsku autonomiju, uz dovoljnu meru kontrole i nadzora koji imaju nad karticom kroz aplikaciju u svakom trenuku“, poručio je Kosovac.

Digitalni džeparac u Srbiji i EU

Kada je reč o EU, podaci objavljeni na portalu Statista govore da debitne platne kartice koristi čak 99 odsto Holanđana starijih od 15 godina, kao i 98 odsto Norvežana, Finaca i Šveđana, dok najveći udeo u našem regionu beleži Slovenija sa 94 odsto koristika debitnih kartica.

Kreditne kartice, međutim, nisu tako lako dostupne maloletnicima u Evropi, a najčešći preduslov je saglasnost roditelja za izdavanje takvog platnog instrumenta.

Prema podacima Agencije EU za osnovna ljudska prava, države koje, pored saglasnosti roditelja ne postavljaju i limit kada je reč o uzrastu su Češka, Danska, Estonija, Grčka, Irska, Holandija, Portugal, Švedska, Slovenija, a među njima je i Velika Britanija, koja je u međuvremenu napustila EU.

Nemačka, Letonija i Slovačka za izdavanje kreditne kartice traže da maloletnik ima punih šest, odnosno sedam godina.

Uzrast od 14 do 16 godina, uz saglasnost roditelja za izdavanje kreditne kartice, zahtevaju Bugarska, Francuska, Mađarska i Litvanija, dok se u Austriji, Belgiji, na Kipru, u Španiji, Finskoj, Hrvatskoj, Italiji, Luksemburgu i Rumuniji kreditna kartica može uzeti tek sa napunjenih 18 godina.

Jedine dve zemlje za koje nije bilo dostupnih podataka za i dalje relevantno istraživanje FRA sprovedeno 2017. godine su Malta i Poljska.