Da li nas čeka pad cena čokolade?

Cene kakaoa pale su na najniži nivo u poslednjih 20 meseci, čime je okončan dramatičan dvogodišnji rast koji je uzburkao tržište i pritiskao proizvođače čokolade širom sveta.

Prema pisanju Financial Timesa, na njujorškoj berzi se kakao ove nedelje trgovao po ceni od oko 6.150 dolara po toni – što je znatno niže u odnosu na decembarski vrhunac kada je cena prelazila 12.000 dolara. U međuvremenu, cene u Londonu, koje su se skoro utrostručile u prvim mesecima prošle godine, sada su niže za oko 58 odsto u poređenju sa vrhuncem iz aprila 2024. kada su dostigle 4.262 dolara.

Analitičari kažu da ovaj pad odražava slabljenje potrošačke tražnje usled visokih cena, kao i očekivanja bolje žetve zahvaljujući povoljnijim vremenskim uslovima i višim otkupnim cenama koje su vlade u zapadnoj Africi garantovale proizvođačima.

Strahovi od nestašice sada su se delimično smirili. Prognoze za žetvu 2025–2026, koja je počela 1. oktobra, ukazuju na višak ponude u odnosu na potražnju, a bolje garantovane cene mogle bi motivisati proizvođače Obale Slonovače i Gane da prodaju svoju robu kroz zvanične kanale umesto da je krijumčare, da više ulažu u agrotehničke mere i sade nove zasade, što bi vremenom moglo povećati proizvodnju.

Kako berza utiče na srpsko tržište?

Sirovine koje Srbija uvozi za konditorsku industriju odnose se na kakao zrno i proizvode koji se od njega dobijaju – kakao masu, kakao maslac i kakao prah. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih osam meseci ove godine ukupne uvezene količine ovih sirovina u našu zemlju iznosile su 9.950 tona, u vrednosti od 113,5 miliona evra.

“Prosečna cena kakao zrna pala je u odnosu na period od prvih osam meseci 2025. godine, dok su sirovine na bazi kakaoa imale rast. Generalno, svetsko tržište je uvozno zavisno od proizvodnje kakao zrna, jer su podneblja gde se gaji kakao ugrožena velikim klimatskim promenama. Tokom prethodnog perioda cene na svetskom tržištu konstantno variraju i postižu decenijske maksimume”, kaže za Biznis.rs savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović.

Prema njegovim rečima, trenutna cena kakao zrna na našem tržištu kreće se oko 1.050 evra po toni i ima pad u odnosu na prosečnu cenu u prošloj godini.

“S obzirom na to da se očekuje berba tokom oktobra i novembra, najavljuju se niže cene na svetskom tržištu. Međutim, imajući u vidu niz faktora koji utiču na cenu gotovog proizvoda, odnosno čokolade, samu cenu je teško predvideti. U svakom slučaju drastični pad cene čokolade se ne očekuje”, navodi naš sagovornik.

Tokom 2024. godine za potrebe konditorske industrije uvezeno je 18.869 tona ovih sirovina, što je vrednosno 141,4 miliona evra.

“Sa indeksom od 201,8 količinski uvoz je povećan samo za 2,4 odsto, što se definiše visokim skokom kakao zrna na svetskom tržištu. Izvoz je ostvaren u količini od 1.844,9 tona ili vrednosno 10,9 miliona evra sa indeksom 212 i porastom količinski od 28 odsto”, ističe Jovanović.

Zemlje iz kojih Srbija uvozi kakao zrno i druge proizvode koji se od njega dobijaju su Obala Slonovače (33,4 odsto), Francuska (20,1 odsto), Nemačka (12), Holandija (9), Peru (5,7), Gana (4,6 odsto). Prema podacima PKS-a, najviše izvozimo u Severnu Makedoniju (67,3 odsto) i Bosnu i Hercegovinu (19 odsto).

U Srbiji se godišnje proizvede 13.000 tona čokolade

Savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović ističe da konditorska industrija u Srbiji predstavlja vitalan deo prehrambene industrije, sa dugogodišnjim kvalitetnim snabdevanjem domaćeg tržišta, uz tradicionalno prisustvo na inostranim tržištima.

“Jedan broj kompanija bavi se i proizvodnjom čokolade i proizvoda od kakaoa. Takođe, na našem tržištu posluje i kompanija Barry Callebaut koja se bavi proizvodnjom čokolade kao sirovine i snabdeva naše domaće proizvođače, ali i određen deo proizvodnje izvozi. Prosečno se u Srbiji godišnje proizvode oko 13.000 tona čokolade, dok se proizvoda sličnih čokoladi proizvede i do 20.000 tona”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, prosečna godišnja potrošnja čokolade Srbiji se kreće od oko 16.000 do 19.000 tona, sa tendencijom rasta svake godine.

“Izvoz čokolade u ukupnom izvozu konditorske industrije iznosi 12,8 odsto i u 2024. godini količinski smo izvezli 6.407,3 tone u vrednosti od 35,7 miliona evra, Za isti period beleži se pad količinski od 14,5 odsto i vrednosno od 4,5 odsto”, kaže Jovanović.

Zemlje u koje izvozimo su tradicionalno Bosna i Hercegovina (28,3 odsto), Severna Makedonija (16,1), Crna Gora (13,7), Ruska Federacija (9,8) i Hrvatska (7,9 odsto).

Uvoz čokolade u ukupnom uvozu konditorske industrije iznosi 20,5 odsto. Prošle godine Srbija je uvezla 11.633,2 tona čokolade u vrednosti od 73,3 miliona evra, što je vrednosni rast od 16,1 odsto i količinski pad od 4,8 odsto. Zemlje iz kojih uvozimo su Nemačka (46,2 odsto), Hrvatska (10,5), Austrija (10,5) i Poljska (7,9 odsto).

“Zaključak je da je skoro duplo veći uvoz količinski nego što nam je izvoz čokolade. Proizvodi slični čokoladi u ukupnom izvozu učestvuju sa 18,9 odsto, izvozimo proizvoda u količini od 9.416,1 tona ili vrednosno 35,6 miliona evra, što je vrednosni neznatan rast od jedan odsto, a pad od 8,3 odsto”, dodaje Jovanović.

Pad cena sirovina ne garantuje jeftiniju čokoladu

U Atlantic Grupi trenutni pad cene kakaoa vide kao kratkoročnu korekciju, dok dugoročno ne očekuju da će se cene vratiti na nivoe pre 2022. godine.

“U ovom trenutku cene su zaista pale sa rekordnih nivoa, ali nažalost su i dalje višestruko više nego pre samo dve godine. S obzirom na to da je zbog ranijeg ekstremnog rasta cena potrošnja čokolade globalno pala, ne očekujemo da će ovaj kratkoročni pad cene kakaoa odmah podstaknuti oporavak potrošnje”, navode za Biznis.rs iz Atlantic grupe.

Kada je reč o boljem rodu kakaovca, odnosno prinosu plodova kakaoa, u predstojećoj takozvanoj glavnoj berbi koja je otpočela u zemljama zapadne Afrike, iz Atlantica kažu da je reč više o optimističnim nadama svih onih koji su uključeni u proizvodnju i trgovinu ovom sirovinom, nego što bi to za sada bilo potkrepljeno i konkretnim pokazateljima.

“Tek nastavak povoljnih vremenskih uslova (dobra ravnoteža vlage i temperature), izostanak značajnije pojave bolesti stabala kakaovca, te veća primena agrotehničkih mera od strane farmera, mogu dovesti do toga da se ponuda kakao zrna, a samim tim i kakao derivata koji se koriste u proizvodnji čokolade i proizvoda koji sadrže kakao, izbalansira s potražnjom, čak i uz određeni pad te potražnje uzrokovan značajnim povećanjem cena čokolade”.

Time bi, kako ističu, nakon pune tri sezone značajnog deficita ponude kakao zrna i kakao derivata uzrokovanih pre svega nepovoljnim vremenskim uslovima za rast kakaovca, raspoloživost kakaoa mogla biti dovoljna da zadovolji globalnu potražnju.

“Međutim, to i dalje ne znači da treba očekivati značajan dodatni pad cene kakaoa, jer je potrebno više od jedne dobre sezone da se vrlo niske zalihe nadopune i da se ponuda na duži period izbalansira s potražnjom. To tržište je izuzetno krhko i svaka, pa i najmanja pojava nepovoljnih uzročnika koji će uticati na proizvodnju, kao što je na primer ponavljajući period niskih padavina ili regionalna pojava bolesti kakaovca, može ponovo drastično da pogura cene kakaovca prema gore”, objašnjavaju naši sagovornici.

Sa druge strane, naglašavaju da je dobra stvar što neke svetske regije koje su do sada imale sekundarnu ulogu u globalnoj proizvodnji kakaoa, kao na primer države južne Amerike poput Ekvadora ili Brazila, značajnije ulažu u proizvodnju ove sirovine i polako se približavaju zemljama zapadne Afrike sa ukupnom proizvodnjom kakaoa.

“Takođe, kad se govori o ceni čokolade i proizvoda od kakaovca u maloprodaji, treba imati u vidu da maloprodajne cene ne zavise samo od kakaoa kao sirovine, već i od energije, ambalaže, logistike i rada, čiji su troškovi i dalje visoki, pa se imajući i to u vidu teško može očekivati neko brzo prilagođavanje cena na policama”, zaključuju u Atlantic grupi.