Da li poslodavac može da plati neiskorišćene dane godišnjeg odmora?

Sa dolaskom proleća i uskršnjih i prvomajskih praznika, mnogi radnici neradne dane spajaju tako što uzimaju preostali deo godišnjeg odmora od prethodne godine.

Prema zakonu slobodni dani mogu da se iskoriste do 30. juna, ali u zavisnosti od kolektivnog ugovora ili poslodavca i to može biti promenjeno. Zato se mnogi radnici u Srbiji suočavaju sa nedoumicama vezanim za svoja prava na slobodne dane.

Ukoliko zaposleni odluči da odmor koristi u delovima, prvi deo mora trajati najmanje dve uzastopne radne nedelje u okviru kalendarske godine.

„To znači da zaposleni mora iskoristiti prvih deset dana godišnjeg odmora u kontinuitetu u istoj kalendarskoj godini. Ako to ne uradi, gubi pravo na prenos tih dana u narednu godinu“, pojašnjava advokat Branislav Vještica.

Kada zaposlenom prestane radni odnos, naknada za neiskorišćeni godišnji odmor obračunava se na osnovu prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, u skladu sa brojem preostalih dana odmora. Ministarstvo za rad dodatno naglašava da zaposleni i poslodavac ne mogu sporazumno dogovoriti kraći prvi deo odmora od zakonski propisanih deset dana.

Ovo pravilo se često pokazuje kao problematično, naročito za mlađe zaposlene, koji bi radije koristili godišnji odmor u kraćim intervalima. Poslodavci su, s druge strane, svesni da bi kršenje ovog propisa moglo dovesti do prekršajne odgovornosti i kazni koje dostižu i do milion dinara.

„Takva pravila mogu izazvati konflikte između zaposlenih i poslodavaca, što nije retka pojava u praksi“, navodi naš sagovornik.

Takođe, jedno od najćešćih pitanja koje se postavlja jeste da li poslodavac može zaposlenom nadoknaditi neiskorišćene dane odmora i u vidu novčane isplate.

Advokat Branislav Vještica objašnjava da zakon jasno propisuje da se neiskorišćeni godišnji odmor ne može isplatiti, osim u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog.

On dalje naglašava da jedina situacija u kojoj poslodavac ima obavezu da isplati naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora jeste prekid radnog odnosa. Tada se zaposlenom isplaćuje naknada u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora.

„Zakon izričito zabranjuje zamenu prava na godišnji odmor novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa”, ističe Vuković, dodajući da je osnovna svrha ove odredbe zaštita radnika i sprečavanje zloupotreba od strane poslodavaca koji bi mogli radnicima uskratiti zasluženi odmor.

Postoji izuzetak kada je reč o zaposlenim porodiljama. One koje nisu u celosti ili delimično iskoristile godišnji odmor zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, imaju pravo da te dane iskoriste do 30. juna naredne godine. Dakle, porodiljama dani odmora ne propadaju, već se prenose na sledeću godinu.

“S druge strane, u slučaju višemesečnog bolovanja, zaposleni nemaju pravo na naknadu za neiskorišćene dane odmora”, zaključuje advokat.