Da li Srbija uskoro dobija nacionalni registar dostavljača hrane?

Industrija platformi za isporuku restoranske hrane u Srbiji pokazuje stalnu uzlaznu liniju, kako u prihodima tako i u širenju i zapošljavanju radnika.

Prema izveštaju sektorske analize Komisije za zaštitu konkurencije, vrednost ovog sektora u 2020. godini je iznosila 11 miliona evra, a godinu dana kasnije 20 miliona evra.

Koliko digitalnih platformi za dostavu hrane ima u Srbiji? Koliko restorana i prodavnica sarađuje sa njima i da li su uslovi ugovaranja i poslovanja povoljni po ova mala i srednja preduzeća? Da li potrošači plaćaju fer cenu restoranske hrane koju naručuju i od koga to zavisi? Koliko kurira radi preko platformi za dostavu hrane i pod kojim uslovima?

Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR), rekla je na okruglom stolu posvećenom rešavanju ovih pitanja da u Srbiji praktično ne možemo da odgovorimo ni na jedno od njih.

“Jedan od razloga je zastarelost propisa koji se samo delimično bave poslovanjem digitalnih platformi. Zato su Centar za istraživanje javnih politika i advokatska kancelarija Žunić Law formulisali seriju predloga za regulaciju digitalnih platformi uopšte i posebno, digitalnih platformi za dostavu hrane. Naši predlozi su u skladu sa serijom akata koje je donela Evropska unija da bi regulisala jedinstveno digitalno tržište, ali uzimaju u obzir i i rešenja pojedinačnih članica EU koja mogu biti zanimljiva za Srbiju“, navela je Anđelković.

Na okruglom stolu pod nazivom „Digitalno poslovanje i zaštita konkurencije: regulacija platformi za dostavu hrane u Srbiji“ eksperti iz različitih oblasti diskutovali su o mogućnostima koje stoje na raspolaganju Srbiji u jačanju konkurencije u ovoj oblasti.

Jelena Đukanović iz advokatske kancelarije Žunić Law smatra da je neophodno donošenje zakona ili podzakonskog akta kojim bi bio uređen odnos platformskih kompanija i njihovih korisnika.

“Predlažemo donošenje propisa o digitalnim tržištima i propisa o digitalnim uslugama, čiji je cilj uspostavljanje fer, transparentnog i predvidivog poslovnog okruženja u kome se štite prava svih korisnika digitalnih usluga i uspostavljaju ravnopravni tržišni uslovi, podstiču inovacije, razvoj i konkurentnost na jedinstvenom tržištu. Ovi akti bi predstavljali prve korake ka regulisanju poslovanja digitalnih platformi na opšti način i na različitim tržištima, te postavili pravila ponašanja digitalnih platformi koje imaju značajnu tržišnu snagu“, rekla je Đukanović.

Od pandemije do danas, platforme za dostavu hrane koje posluju u Srbiji su značajno uvećale svoju ekonomsku aktivnost. Rast je pratilo i ukrupnjavanje igrača na globalnom tržištu, koje se odrazilo i na Srbiju gde danas Glovo i Wolt, prema dostupnim podacima, pokrivaju četiri petine tržišta u ovom sektoru.

Ove značajne promene na tržištu Republike Srbije odvijale su se unutar gotovo nepromenjenog zakonodavnog okvira. Tako su platforme koje posluju u Srbiji u Agenciji za privredne registre najčešće registrovane kao preduzeća za obavljanje konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije ili preduzeća za obavljanje delatnosti reklamnih agencija.

“Nemogućnost razlikovanja platformi kao specifičnih poslovnih entiteta u odnosu na druga preduzeća u ovim delatnostima, otežava uvid kreatora javnih politika u kretanja u ovom sektoru, što je tek nedavno prepoznato”, naveli su učesnici okruglog stola.

Jelena Obradović iz advokatske kancelarije Žunić Law ocenila je da bi se već sada po ugledu na neke zemlje članice EU u Zakon o elektronskoj trgovini mogla uneti obaveza Uvođenja nacionalnog registra platformi i dostavljača, što je i preporuka Komisije za zaštitu konkurencije i da je potrebno u sklopu regulisanja upotrebe veštačke inteligencije uključiti i sisteme veštačke inteligencije koji su inkorporirani u digitalne platforme za dostavu hrane.