Da li su državne i privatne apoteke u istom položaju?

Poreska uprava Srbije utvrdila je proteklog meseca, proverom primene Zakona o fiskalizaciji, da je dve trećina kontrolisanih apoteka (65,52 odsto) postupalo suprotno zakonskim odredbama i nije izdavalo fiskalne račune.

“Ovim poreskim obveznicima izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti”, saopštila je Poreska uprava.

Jelena Šikuljak, predsednica sindikata “Opstanak” i farmaceutski tehničar u Apoteci Beograd, pozitivno ocenjuje najavljenu kontrolu cena i marži u apotekama od strane države.

“Potpuno podržavam uvođenje sistema kontrole jer smatram da bi svi trebalo da imamo iste uslove za poslovanje. Mi smo u Apoteci Beograd dužni da svakome izdamo fiskalni račun. Čak i onima koji ne uzimaju račune dužni smo da ih ostavimo na pultu”, ističe Šikuljak u razgovoru za Biznis.rs.

Komentarišući pitanje marži i cena lekova, naša sagovornica kaže da je u Apoteci Beograd sve precizno regulisano – marža lekova na recept iznosi 12 odsto, za pomagala koja se izdaju na teret fonda ona je četiri odsto, dok je za lekove koji ne idu na recept marža 15 odsto.

“Kada je reč o takozvanim komercijalnim lekovima, poput različitih lekovitih sredstava i kozmetike, marža je maksimalno 25 odsto, dok privatne apoteke imaju širok dijapazon, pa mogu da odrede maržu da bude nula i da idu dokle hoće”, navodi Šikuljak i dodaje da je zapravo tu i glavni problem.

“Često privatne apoteke spuste maržu ili imaju neke akcije. Naravno, onda svi kupuju kod njih i imaju zaradu na količinu. Primera radi, ja pijem jedan hormonski preparat, to je lek. Privatno je skoro 100 dinara jeftiniji jer oni, recimo, spuste maržu na deset odsto. Mislim da je ta varijabila uvedena kako bi se probili na tržištu”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da zakon mora da bude isti za sve.

Lek na recept, a doplaćuje se 80 odsto cene

Na pitanje kako komentariše to što se ljudi masovno žale na cene lekova, Jelena Šikuljak kaže da je potpuno nejasno da, primera radi, kapi za nos u spreju koštaju od 500 dinara pa naviše.

“Mi smo nekad pravili male bočice takvih kapi koje su koštale kao kada bi danas cena bila 50-60 dinara. To je svako mogao da priušti. Ali, mi više nemamo državne fabrike lekova i mislim da je u tome problem, jer državni sektor mora da opstane da bi kontrolisao cene privatnog. Kada nemate državnu fabriku, onda vam neko drugi kontroliše cenu tih lekova. Fond kontroliše cene lekova na recept, ali isto tako propisuje da za određeni lek morate doplatiti 80 odsto cene, što nije u redu jer su to lekovi koje ljudi moraju da kupe”, ističe Šikuljak.

Ona daje primer leka tripliksam, koji se izdaje na recept.

“To su tri vrste leka u jednoj tableti – za pritisak, za širenje krvnih sudova i za izmokravanje. Da pacijenti ne bi pili tri tablete, oni piju jednu, a doplata za najjaču dozu tog leka je oko 700-800 dinara, što nije malo”, zaključuje predsednica sindikata “Opstanak”.

Farmaceuti izjednačeni sa trgovcima

Naša sagovornica iz privatnog sektora, farmaceut i vlasnik apoteke, kaže da ne zna nijednu apoteku koja je zatvorena tokom poslednje kontrole Poreske uprave, ali smatra da država treba da se zapita kome je sve dala dozvolu za rad.

“Mi nemamo razlog da ne izdajemo fiskalne račune jer nemamo ‘crnu’ robu. Drugo, postavlja se pitanje šta znači da je 65 odsto apoteka zatvoreno zbog neizdavanja fiskalnih računa kada nisu objavili koliko apoteka je kontrolisano”, navodi ona.

Kada je reč o cenama lekova na koje država nema uticaj, naša sagovornica kaže da apoteke u gotovo 100 odsto slučajeva imaju maržu koja iznosi 20 odsto, koliki je i porez na dodatu vrednost (PDV).

“To znači da država zaradi 20 odsto, a toliko u ovom slučaju zaradi i apoteka. Kod lekova PDV iznosi 10 odsto, a 12 odsto je apotekarska marža, bez obzira na režim izdavanja”, dodaje farmaceut.

Kako kaže, u apotekarstvu je mnogo problema. Pre svega zato što se farmaceuti tretiraju kao trgovci.

“Kako su nas doveli u takav položaj? Pa tako što su nam stavili sramotnu maržu i pri tom su nas prepustili bespoštednoj tržišnoj utakmici jer svako može gde god želi da otvori apoteku. Sa druge strane, mi smo registrovani kao zdravstvena ustanova. Mi zarađujemo od marže, nemamo plaćenu uslugu kao što je to slučaj kod lekara. Isto bi trebalo da bude i kod nas jer se prilikom izdavanja leka pruža i adekvatan zdravstveni savet”, ističe naša sagovornica.

Napominje da je problem i to što se u istoj kategoriji sa apotekama nalaze i veliki drogerijski lanci, koji se uspešno bave trgovinom.

“Onda dolazimo u situaciju da apoteke moraju da pariraju jednom drogerijskom lancu. Ja sa mojih 5.000 artikala treba da pariram nekome ko ima 50.000 artikala. Pritom, i on je isto registrovan kao zdravstvena ustanova, a tu rade prodavci sa srednjom školom i 90 odsto njih ne pripada zdravstvenom kadru”, zaključuje naša sagovornica.