Depozitni sistem za ambalažu u Srbiji neće moći da zaživi pre 2027. godine

Kada govorimo o tome kada bi depozitni sistem mogao da zaživi u Srbiji, naša je procena da to ne bi moglo da bude pre 1. januara 2027. godine, i to iz razloga kako bi svi akteri bili za to spremni, a sistem koji bi uspostavili mogao da funkcioniše, izjavila je državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić na trećoj Ambipak konferenciji.

Pitanje uspostavljanja depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada samo je jedna od tema pokrenutih na skupu u Privrednoj komori Srbije, u organizaciji Ambipak magazina, a pod nazivom „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“.

Na samom početku konferencije, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS MIrjana Balog Kormanjoš ukazala je da se industrija ambalaže već duže vreme suočava sa sve strožijim zakonodavstvom, a posebno u EU, gde domaće kompanije plasiraju više od dve trećine izvoza.

„Najveći izazov trenutno odnosi se na plastičnu ambalažu, za koju se u Evropskoj uniji očekuje da nakon 2025. godine sadrži 25 odsto reciklata, a trenutno nijedna država nije dostigla više od 10 odsto“, upozorila je Balog Kormanjoš i naglasila da je veliki izazov za industriju to što ambalaža vrlo brzo postaje otpad – i to vidljivi.

„Srbija ima sedam operatera koji godišnje prikupe oko 250.000 tona ambalaže i ambalažnog otpada, i to najviše je kartona i papira (32 odsto), plastike, drveta i stakla, dok je metala samo četiri odsto“, rekla je predstavnica PKS.

Državna sekretarka Sandra Dokić rekla je u uvodnom obraćanju da je, pri sagledavanju ukupnog komunalnog otpada i mogućnost uvođenja depozitnog sistema, zaključeno da PET flaše i limenke treba da budu nadogradnja sistemu produžene odgovornosti proizvođača.

„Kada je reč o staklu, trgovci su ukazali da njeno uvođenje u depozitni sistem značilo značajne rizike i troškove, uključujući i pitanje skladištenja. Takođe, od više od 84.786 tona recikliranog komunalnog otpada, samo 2,6 odsto je prikupljeno od strane komunalnih preduzeća – a ona treba da budu produžena ruka svima nama i deo depozitnog sistema“, rekla je Dokić.

Dodala je da je državi važno da regionalni sistemi ne budu ugroženi ili u teškoćama nakon uvođenja depozitnog sistema.

„U narednom periodu neophodno je – a to ćemo i uraditi u kratkom roku – da donesemo Uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za 2024. kojom ćemo propisati obavezu operaterima sistema da u saradnji sa komunalnim preduzećima u narednoj godini omoguće minimalno da se sakupi 20 odsto kartona i papira, 10 odsto otpadne plastike, 32 odsto staklene ambalaže i pet odsto metala“, najavila je Dokić.

Neophodno je takođe, kako je ocenila, da se se organizuje dijalog kako bi se sa grupacijama proizvođača napitaka i trgovaca, koji će podneti veliki teret pri uvođenju depozitnog sistema, sagledali svi aspekti tog posla kako bi depozitni sitem, kada zaživi, funkcionisao „tako da niko ne bude previše opterećen ni zadovoljan, već da imamo što manje nezadovoljnih“.

Istakla je da će u ministarstvu u narednom periodu biti apsolutno posvećeni tome da se uspostavi depozitna organizacija, a potom da se izmeni Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, ali ne pre 2024. godine jer je, kako je ocenila, izuzetno važno sagledati sadržaj tih izmena.

„Kada govorimo o tome kada bi depozitni sistem mogao da zaživi u Srbiji, naša je procena da to ne bi moglo da bude pre 1. januara 2027 godine – i to iz razloga kako bi svi akteri bili za to spremni a sistem koji uspostavimo mogao da funkcioniše“, naglasila je Dokić.

Ona je učesnicima konferencije poručila da svi akteri imaju podršku ministarstva, da je važno da postoji dijalog i da se suprotstavljeni interesi pomire – a ministarstvo će, prema njenim rečima, „u situaciji velikog broja suprotstavljenih interesa gledati samo jedan – a to je interes države“.

Za uvođenje depozitnog sistema zalaže se Alijansa za cirkularna pakovanja, koju je na panelu „Da li je depozitni sistem bauk ili rešenje“ predstavljala Jelena Petljanski Kiš iz Ball Packaging Beograd.

Alijansa, koju čine ideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit-Kappa, učestvovala je u konsultativnom procesu u vezi uvođenja depozitnog sistema.

Petljanski Kiš je ukazala da je Ministarstvo zaštite životne sredine radilo pre-feasibility studiju koja je pokazala da najmanje tri materijala treba da budu deo depozitnog sistema – PET, limenke i staklo – a da je nezavisna studija kuće Eunomia uključila i tetrapak.

„Mi kao Alijansa smatramo da se treba referisati na podatke. U konsultativnom procesu smo dobili zaključke koji nemaju parametre da nam objasne zašto su staklo i tetrapak isključeni iz depozitnog sistema, a mi bismo voleli da dobijemo uvid u te parametre, kako bismo videli šta je rizično i koliko, kao i koliki su troškovi“, rekla je Petljanski Kiš.

Treću Ambipak konferenciju prati oko 150 posetilaca, dok je više od 30 učesnika raspoređeno na četiri panela.

Organizovana je uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, i podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Generalni partneri su kompanije Knjaz Miloš, Smurfit Kappa Avala Ada i Sekopak, a jedan od medijskih partnera je i Biznis.rs.