Digitalni marketing i vođenje poslovnih knjiga trenutno najtraženije prekvalifikacije

U prethodnom periodu, najveći broj lica je bio uključen u obuku za vođenje poslovnih knjiga i obuku za digitalni marketing koje su realizovane online putem na platformama za učenje, kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Biznis.rs.

Kako bi što brže i što lakše došli do zaposlenja, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) građanima u okviru sprovođenja aktivne politike zapošljavanja nudi niz obrazovnih mera i programa koji za cilj imaju sticanje teorijskih i praktičnih znanja, veština i sposobnosti, odnosno kompetencija radi zapošljavanja ili povećanja nivoa zapošljivosti na tržištu rada.

“Jedan deo mera se realizuje kroz radno angažovanje i/ili zasnivanje radnog odnosa kod poslodavaca, koji polaznike mera osposobljavaju za obavljanje konkretnih i/ili specifičnih poslova. Druge mere podrazumevaju obučavanje polaznika kroz različite modalitete obuka – na zahtev poslodavca ili za potrebe tržišta rada”, navode iz NSZ, ali dodaju  i da se “mere prekvalifikacije i dokvalifikacije u uskom stručnom tumačenju i značenju termina ne organizuju od strane NSZ”.

Šta podrazumevaju “prekvalifikacije” koje organizuje NSZ?

S obzirom na značenje termina „prekvalifikacija“, mera obuka za tržište rada se često poistovećuje sa prekvalifikacijom, iako obuke ne moraju da imaju cilj sticanje novih kvalifikacija koje se stiču pre svega u formalnom sistemu obrazovanja, objašnjavaju za naš portal iz ove službe.

Oni dodaju da obuke za tržište rada imaju za cilj sticanje specifičnih znanja i veština, a radi  podizanja kompetentnosti i konkurentnosti nezaposlenih na tržištu rada.

“Obuke za tržište rada izvode izvođači obuka koji za konkretne programe obuka imaju status JPOA – javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih. Kao rezultat uspešno završenih obuka sa statusom JPOA, polaznici mogu steći: sertifikat o stečenoj kvalifikaciji u celini, uverenje o delimično ostvarenom standardu stručnih kompetencija, kao i potvrdu o savladanom program”, kažu iz NSZ.

Vrste obuka koje će se realizovati definišu se kroz Kataloge obuka, a koji su rezultat analize i ukrštanja podataka dobijenih iz sledećih elemenata: ispitivanje i analiza potreba i prognoza na lokalnim tržištima rada i potreba poslodavaca; analiza obrazovnih potreba nezaposlenih lica (pre svega, lica koja imaju kategoriju teže zapošljivih lica) i analiza strukture nezaposlenih (nivo i vrsta obrazovanja, dužina trajanja nezaposlenosti, godine starosti, pol…); ispitivanje obrazovnih usluga na tržištu.

Na godišnjem nivou definišu se tri vrste Kataloga obuka i to: obuke za tržište rada za ostala nezaposlena lica, obuke za tržište rada za lica bez završene srednje škole i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, obuke za tržište rada za osobe sa invaliditetom.

“Obuke za tržište rada prvenstveno namenjene nezaposlenim licima koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih, i to prvenstveno licima sa niskim nivoom kvalifikacija odnosno licima bez završenog srednjeg obrazovanja i licima koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. Uključivanje lica u ovu meru vrši se na osnovu procenjene potrebe lica i ustanovljavanja koja znanja i veštine licu nedostaju radi integracije na tržište rada.”, navode iz ove nacionalne službe.

Međutim, dešava se da i građani sa većim formalnim obrazovanjem odlaze na prekvalifikacije za posleove koji zahtvaju niže kvalifikacije od onih koje osoba ima.

“Ukoliko se tokom individualnog razgovora utvrdi da lice ima potrebu za osposobljavanjem za obavljanje konkretnih poslova ili sticanjem dodatnih znanja i veština, u individualnom planu zapošljavanja dogovara se konkretna obuka, čijim pohađanjem lice povećava svoje šanse za zaposlenje. Imajući u vidu da se prilikom utvrđivanja potreba lica uzima u obzir niz faktora koji mogu uticati na zapošljivost  (pored obrazovanja, radnog iskustva, dodatnih znanja i veština, na zapošljivost utiču i lične karakteristike kao što su stavovi, motivacija, očekivanja od tržišta rada, socijalni status, porodične okolnosti, trajanje perioda nezaposlenosti i dr.), nezaposleni može biti upućen na pohađanje obuke i na taj način povećati svoje kompetencije, što rezultira povećanom konkurentnošću na tržištu rada, bez obzira što je njegova kvalifikacija stečena putem formalnog obrazovanja viša od kvalifikacije koja se zahteva za obavljanje poslova za koje se obučava”, ističu iz NSZ za Biznis.rs.