Do kraja godine biće pušteno još 46 kilometara Moravskog koridora

Gradnja auto-puta Moravski koridor, dugog 112,3 kilometra počela je krajem 2019. Izgradnja obuhvata tri deonice: Adrani – Preljina, Kruševac – Adrani i Pojate – Kruševac. Do sada je u saobraćaj pušteno 27,8, a do kraja godine najavljuju još novih 46 kilometara. Osim što će povezati više od pola miliona žitelja centralne Srbije, ovaj auto-put biće veza Koridora 10 i 11.

Duž čitave trase, ako se izuzme 27,8 kilometara puštenih u saobraćaj, na Moravskom koridoru se radi: mostovi, petlje, nadvožnjaci, podvožnjaci, hidrotehničko uređenje Morave – od 1. marta trebalo bi da počnu radovi na gornjem sloju – kamenom i asfaltnom, piše RTS.

„Akcenat je na armiračkim i betonskim radovima, takođe, izvode se radovi na zaštiti trupa auto-puta od poplava, radovi na zaštiti stubova mostova od rečne erozije, a paralelno sa ovim radovima izvode se i radovi na izmeštanju i zaštiti linijske komunalne infrastrukture“, kaže šef projketa „Moravski koridor“ Leonid Vuković.

Ove godine, kažu izvođači, cilj je da u saobraćaj puste novih 20 kilometara auto-puta na deonici Koševi-Trstenik, i 26 kilometara od Adrana prema Preljini – koji će povezati Kraljevo i Čačak.

„Kada u jednom trenutku u jednoj godini otvarate više od 100 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, ako treba da se urade elasto-odbojne ograde, ako treba da se urade žičane ograde, i kada to sve multiplikujete i pretvorite u broj kilometara tih ograda, dolazi se do jednog zaista impozantnog zadatka koji je pred nama“, rekao je Aleksandar Antić iz Koridora Srbije.

Posao je složen, objašnjavaju nadležni, jer se za izgradnju gotovo polovine od ukupno 112 kilometara auto-puta, morao izmestiti i preusmeriti tok Zapadne Morave.

„Kada imate ovako kompleksan projekat, imate i dosta izazova. Srećni smo što smo razvili izuzetno dobar odnos sa zaposlenima. Sarađujemo veoma otvoreno i transparentno i kada naiđemo na izazov, razgovaramo i zajedno tražimo rešenja. Taj odnos nam mnogo znači“, kaže Šon Makormak iz firme „Behtel-Enka“.

„Učešće na ovakvom projektu, pogotovu na radnom mestu na kome jesam, je izuzetno velika privilegija, velika čast i veliko iskustvo i sigurno znanje koje ću poneti odavde i koje će mi služiti u svim budućim projektima na kojima ću učestvovati“, navodi šef projekta Leonid Vuković.

I dok većinu problema rešavaju, posao najviše trpi zbog nedostatka radne snage.

„To jeste klasičan problem sa kojim se ne suočava samo Srbija nego čitav region i čitava Evropa. Ni Srbija se ne bi u ovoj meri suočavala sa ovim problemom da ne gradimo ovoliko puno“, kaže Antić.

I resorni ministar ističe da je potrebno više radne snage, kao i radnih mesta.

„Mi smo privreda koja raste i kako privreda raste nama je potrebno više radnih mesta. Sa više radnih mesta potrebno nam je više radne snage i to je karakteristika razvijenih privreda. Nema privrede u zapadnoj Evropi koja je razvijena i ne počiva na stranoj radnoj snazi. Tako da ćemo u budućnosti imati više potrebe za stranom radnom snagom, zbog toga smo 2023. liberalizovali radno zakonodavstvo u smislu lakšeg dolaska stranih radnika“, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Više od 3.500 radnika i preko 1.200 jedinica mehanizacije angažovano je dnevno na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta koji će povezati istočnu i zapadnu Srbiju i biti prvi pametni auto-put u našoj zemlji.