Dokle je stigao razvoj AI modela za srpsku privredu?

Privredna komora Srbije je tokom Kopaonik biznis foruma lansirala BizChat, digitalnog asistenta baziranog na veštačkoj inteligenciji koji pomaže u potrazi za odgovorima na najčešća pitanja u vezi sa poslovanjem u Srbiji.

Biznis.rs je pisao o lansiranju YugoGPT-ja, prvog regionalnog velikog jezičkog modela (LLM) koji razume srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski i odgovara na pitanja korisnika.

Put do AI alata na srpskom jeziku specijalizovanih za potrebe naših kompanija još je dug i popločan tehničkim izazovima – među kojima je ključan upravo „jezički“ problem, odnosno dostupnost kvalitetnih tekstova na našem jeziku, na osnovu kojih bi se veštačka inteligencija trenirala za precizne odgovore iz domena prava, ekonomije, finansija i drugih oblasti.

BizChat Privredne komore Srbije nalazi se na naslovnoj strani portala te organizacije na engleskom jeziku – i prvi susret korisnika sa tim digitalnim asistentom dešava se upravo na tom jeziku, iako on „razume“ srpski kada mu se postavljaju pitanja, a odgovara na oba jezika.

„Ako želite da dobijete informaciju kako da osnujete firmu, kako do određenih olakšica, kako da povratite porez i šta vam je potrebno za to, kako da dobijete Open Balkan ID broj i radne dozvole, vizu za strane radnike, naš digitalni asistent vas vodi korak po korak“, objasnio je predsednik PKS Marko Čadež prilikom lansiranja ovog servisa, prvog takve vrste u regionu.

Prvi u regionu je i YugoGPT, čiji je tvorac Aleksa Gordić za Biznis.rs objasnio da je cilj da ga „istrenira“ da radi manje-više isto što i ChatGPT za engleski: razume tekstove, daje odgovore na pitanja i generalno bude koristan za ljude i kompanije iz zemalja regiona.

„Upotreba modela kao što je GPT je na dovoljno dobrom nivou kada je reč o svakodnevnoj konverzacionoj primeni, ali kada dođe do specifičnijih potreba, gde je potrebna veća preciznost – kao što je sfera poslovanja – onda je potrebno razviti specifične modele ‘po meri’. A da bi se to desilo mora se dodatno ‘pripremiti teren’„, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Slobodan Marković, savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Priprema terena u ovom slučaju znači obezbeđivanje javno dostupnih tekstova na srpskom jeziku, u ogromnoj količini. Gordić je YugoGPT „trenirao“ na 11,5 milijardi „tokena“, odnosno reči, dok bi bilo idealno da ih je bilo 140 milijardi. No, potreba da se takve baze učine javno dostupnim je ogromna.

Ukratko, kada tolika količina teksta na srpskom i bliskim jezicima bude dostupna, mogućnosti za razvoj AI alata koji bi bili korisni našoj privredi biće ogromne.

„Jedna strana konsultantska kuća je, recimo, iskoristila mogućnosti BERT LLM modela, koji stoji iza Google Translate i posao mu je da prevodi i traži tekstove slične konstrukcije. Ta kompanija je iskoristila BERT da prođe kroz svoju bazu znanja iz oblasti odnosa sa klijentima i pronađe pitanja koja su oni upućivali korisničkoj podršci, a na koja nisu dobili odgovore. Na taj način su poboljšali svoju bazu i zadovoljstvo klijenata uslugom“, navodi Marković kao primer.

Zaključuje da je domaćoj zajednici koja razvija AI modele treba veći broj osnovnih ‘alata za rad’ na srpskom jeziku – za prevođenje govora u tekst, za generisanje govora na osnovu teksta i onih koji analiziraju tekst.

„Zato što onda neko može da uzme takav alat za srpski konverzacioni jezik i da ga prilagodi da radi bolje za srpski pravnički, finansijski ili medicinski jezik, ne mora da kreće od nule“, objašnjava Marković.

Država, sa svoje strane, najavljuje dalja ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

„Planiramo da u naredne tri godine uložimo oko 70 miliona evra iz kredita, uključujući i 30 miliona evra u superkompjuterske platforme, kako bismo omogućili da startapi i istraživači brže i jednostavnije rade u našoj zemlji“, rekao je Stefan Badža, savetnik u Kabinetu predsednice Vlade Srbije.

On je tokom neformalnog susreta sa novinarima na temu digitalnih inovacija u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) najavio i da država planira da uloži pet miliona evra u VC (venture capital) fond koji će ulagati u startapove iz oblasti veštačke inteligencije.

U toku je i rad na novoj Strategiji razvoja veštačke inteligencije koja bi, kako je najavljeno iz Vlade Srbije, trebalo da bude gotova sredinom godine.

„Ideja je da napravimo ambiciozne, ali ostvarive smernice kako bi država imala jasan put šta treba da radi u toj oblasti u narednih šest godina“, rekao je Badža.

Sutra: EU usvojila prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, garantuje bezbednost i osnovna prava građana