Dolaze li bolja vremena za privatno bankarstvo u Srbiji?

Privatne banke tradicionalno se bave specijalizovanim delatnostima, poslujući sa vrlo ekskluzivnom klijentelom. U tom segmentu tržište Srbije je plitko jer, pored institucionalnih ograničenja, decenijama unazad nismo imali ni kritičnu masu bogatih porodica i pojedinaca koji bi objektivno mogli biti konzumenti ovakvih vidova usluga, kaže za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović. Dodaje, međutim, da se vremena menjaju i stasava nova klasa, koja sve više “flertuje” sa ovakvim tipovima institucija.

Privatne banke korene vuku još iz 17. veka, a među najpoznatije su spadale i spadaju Rothschilds i Barings, kao i Browns, Peabody/Morgan, Hoare, Coutts, HSBC i UBS Private.

Kako objašnjava profesor Živanović, za takve banke se može reći da im je obim poslovanja po pravilu nizak, ali da ostvaruju izuzetno visoke marže.

Njihova klijentela brižljivo je birana prema kriterijumima visine redovnih prihoda, iznosa zadržanih depozita, neto imovine u najrazličitijim oblicima, kao i prema kriterijumima socijalno-verskog i društveno-političkog statusa.

“Primera radi, potrebni minimalni nivoi godišnje zarade na britanskom tržištu ne kreću se ispod 300.000 britanskih funti uz istovremenu vrednost imovine ne manju od tri miliona sterlinga”, ističe naš sagovornik i ukazuje da takva vrsta klijenata zahteva “perfektne usluge”.

“Privatne banke brinu za sve potrebe svojih klijenata, od depozitno/kreditnih i kartičarskih, preko optimizacije portfolija hartija od vrednosti, organizacije medicinske pomoći i nadzora najvišeg standarda, potpunog komfora i sigurnosti putovanja do besprekornog personalnog i imovinskog osiguranja. One pružaju i adekvatan poreski štit, upravljaju njihovim nekretninama, učestvuju kao članovi nadzornih odbora u njihovim kompanijama, staraju se o bezbednosti i obrazovanju njihove dece, deluju kao faktor podizanja reputacije u poslovnom svetu, a pružaju čak i zaštitu od faktora političkog rizika”, naglašava Živanović.

U Srbiji, međutim, samo dve banke nude uslugu privatnog bankarstva – Raiffeisen i OTP. Iz Raiffeisena su za Biznis.rs ranije objasnili da uslugu pružaju pod posebnim brendom „Friedrich Wilhelm Raiffeisen“.

“Privatno bankarstvo predstavlja najviši nivo usluge koji banka pruža u domenu poslovanja sa fizičkim licima, a namenjen je grupi High Net Worth Individual (HNWI) klijenata kojima je potrebna podrška banke u vidu najsavremenijih bankarskih proizvoda i usluga, uz pun komfor i diskreciju, kao i podrška u očuvanju ili uvećanju imovine kroz adekvatne modele investiranja”, rekli su nam iz te banke, koja uslugu privatnog bankarstva u Srbiji pruža od 2020. godine.

Profesor Živanović srpsko tržište privatnog bankarstva opisuje kao plitko, a kao ključne razloge navodi to što, pored institucionalnih ograničenja, decenijama unazad nismo imali ni kritičnu masu bogatih porodica i pojedinaca koji bi objektivno mogli biti konzumenti ovakvih vidova usluga.

„Oni koji su u pojedinim periodima i ispunjavali kriterijume svoj novac uglavnom nisu držali ovde, zbog velikog broja razloga. Međutim, vremena se menjaju. Ta klasa stasava i sve više ‘flertuje’ sa ovakvim tipovima institucija, za sada još uvek prekogranično, ali i kroz kanale biznis bankarstva u zemlji preko svojih kompanija”, ukazao je naš sagovornik.

Naglašava da nikako ne treba mešati usluge privatnog bankarstva sa “paketima” za odabrane klijente kakve nude brojne domaće banke. Prema njegovim rečima, iako pojedine usluge liče na privatno bankarstvo, one se uglavnom ogledaju u mogućnosti da klijent banke čija je plata veća od definisanog praga ili koji u banci poseduje depozit veći od definisanog iznosa ima pravo na niz pogodnosti i direktnu pomoć od strane dodeljenog bankarskog službenika.

Potrebna primanja su najčešće između 2.500 i 5.000 evra, dok je potreban iznos depozita različit. Pogodnosti se ogledaju u mogućnosti dobijanja povoljnijeg kursa kod kupoprodaje deviza, privilegovanih kamatnih stopa na kredite, dobijanja povoljnosti kod putnog i zdravstvenog osiguranja, mogućnost dobijanja premijum platnih kartica koje omogućavaju razne popuste i benefite u prodavnicama ili kod aerodromskih usluga.

Klijent, takođe, može davati određene naloge banci putem email-a upućenog svom “privatnom bankaru” i konsultovati se po određenim pitanjima sa njim, bez fizičkog prisustva u banci.

“Pomenute pogodnosti su, zapravo, usluge raznih paketa kao što su VIP, premium, elite i slično. Eventualno, banke koje imaju formirane investicione i penzione fondove, pored državnih obveznica, klijentima mogu da ponude i investicione jedinice svojih fondova”, zaključio je Živanović.

Privatne i “klasične” banke, međutim, ipak imaju nešto zajedničko u današnje vreme, a to su – izazovi.

“Prihodi evropskih privatnih banaka obarali su rekorde tri godine uzastopno, od 2019. do 2021. Međutim, nedavni nalet inflacije, rastuće kamatne stope, geopolitičke oluje i usporavanje globalne ekonomije pogodili su finansijska tržišta i ukazuju na prekretnicu i za privatne banke”, istakli su autori analize “European private banking: Resilient models for uncertain times” globalne konsultantske kuće McKinsey.