Domaći transport teži modernizaciji, ali uz manjak kadrova

Transport i logistika su bitan uslov konkurentnosti svake privrede, u Srbiji možda još značajnije pitanje zbog izvozne orijentacije i potrebe za stranim investicijama.

Domaće transportne firme se, posle ugovora u Kini potpisanih prošle nedelje, nadaju većem obimu posla jer se Srbija nalazi na trasi novog „Puta svile“.

Manjak kadrova i gotovo 60 odsto vozača starijih od 55 godina, samo su neki od problema da taj period dočekaju potpuno spremni.

„Imamo, recimo, izlaske ka Batrovcima – Bajakovo i gore Horgoš – Reske i tu su neka uska grla. Ta uska grla su nešto što može da se promeni u smislu neke infrastrukture“, kaže Velizar Perunović, direktor prodaje Milšped grupe, piše RTS.

Zato su u toku pregovri sa Hrvatskom da Bački Breg bude isključivo za srpske i hrvatske kamione, a na auto-putu će se raditi još jedan prelaz za kamione.

„Sa Mađarskom radimo integrisane prelaze, sa Crnom Gorom smo uspeli da napravimo da u Bijelom Polju, pričamo o železničkom saobraćaju, bude zajednički granični prelaz, srpski i crnogorski – da ne staje dva puta voz bez ikakovog razloga. Sa Severnom Makedonijom smo isto to uradili u Kumanovu, isti takav prelaz radimo kada je u pitanju železnički saobraćaj, sa Bugarima sada dogovaramo za Niš – Dimitrovgrad da to uradimo sa bugarske strane“, kaže Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Srpska Crnja povezaće Srbiju, Rumuniju i Mađarsku, a Hrvatska bi mogla da se uključi preko Belog Manastira.

Sa Bosnom i Hercegovinom, prvi zajednički projekat od Dejtona, pruga Beograd – Sarajevo, za koji su dve zemlje zajednički aplicirale za grantove kod EU. Do kraja novembra i završetak 90 kilometara pruge Beograd-Šid. Na razvoju transporta rade i druge zemlje.

„Nadamo se da će Slovenija, zajedno sa Italijom, Hrvatskom i Srbijom biti deo buduće železničke infrastrukture. Slovenija će uraditi svoj posao svakako“, kaže Damjan Bergant, ambasador Slovenije.

Kada Srbija kao prva zemlja Zapadnog Balkana dobije E-tovarni list, na granici će biti dovoljno da se skenira bar kod bez dodatnih procedura. Režim bez dozvola za drumske prevoznike sa Hrvatskom i Slovenijom funkcioniše bez problema. Italija je za 40 odsto povećala broj dozvola, Nemačka za 50 odsto dok je za Mađarsku taj broj dupliran.

Resorni ministar očekuje da od jeseni profunkcioniše međusobno priznanje tagova sa Hrvatskom i Crnom Gorom, a o tome se pregovara i sa Italijom.