Domen, font, dizajn – može li ćirilica da zaživi kao identitet kompanija?

Naziv internet domena predstavlja važan deo identiteta na internetu, odnosno kada govorimo o kompanijama – njihovog identiteta. On definiše veb-adresu sajta i adresu e-pošte, a njegov izbor i registracija prvi su koraci u stvaranju internet identiteta i razvoju poslovanja putem interneta.

Srbija ima dva nacionalna internet domena (latinički .rs i ćirilički .срб), a njihovim registrom i internet infrastrukturom od posebnog značaja za funkcionisanje interneta u našoj zemlji upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). U saradnji sa Tipometrom poklanjaju određene ćiriličke fontove, koji se koriste na internetu i u štampi.

Кako za naš portal kaže Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije u RNIDS-u, koji je devedesetih vodio radnu grupu u nekadašnjem Saveznom zavodu za standardizaciju za izradu standarda za ćiriličku kodnu tabelu za računare i za ćiriličku tastaturu, upotreba nacionalnog domena .rs je češća od .срб.

Štaviše, disproporcija je ogromna – gotovo je 155.000 registrovanih domena .rs, a svega nešto više od 3.000 .срб.

„Ako uzmete u obzir da imamo nekoliko stotina hiljada privrednih društava u zemlji, a da imamo tih 3.000 domena, i taman da su svi ovi domeni registrovani od strane preduzeća, a nisu, i da se svi koriste u poslovne svrhe, a ne koriste se, možemo se složiti da je to prilično zanemarljiva količina .srb domena koja se koristi u privredi onlajn“, navodi naš sagovornik.

Кada je reč o većoj upotrebi ćirilice, ističe da je RNIDS učinio ono što je do njih. Omogućili su da se registruje .срб domen, da postoji domen na ćirilici, da ljudi koji i inače koriste ćirilicu mogu da je upotrebljavaju i na internetu.

„Ćirilica se jako slabo koristi i van interneta, pa ne možemo očekivati da se baš mnogo koristi i na internetu, jer je on nastao na engleskom jeziku, na latinici. Čak se, kada govorimo o internetu i latinici, koristi onaj suženi deo, koji je u stvari engleski alfabet“, kaže Milićević.

Navodi da ni Nemci, ni Francuzi ne mogu da koriste sva svoja slova, pa tako ni mi, te da se na globalnom nivou na tome radi već više od deset godina. Moguće je napraviti i ćiriličku mejl adresu, ali ona bi funkcionisala u zatvorenom segmentu interneta. Da bi funkcionisalo šire, potrebno je da ovakav sistem podrže svi serveri, a oni koji o ovome odlučuju nisu motivisani.

„To će biti tako dok oni koji bi trebalo da urade nešto po tom pitanju ne budu imali finansijski motiv“, smatra naš sagovornik.

Кompanijama preporučuje da kompanijske mejl adrese budu na kompanijskom domenu, jer korisnici vole kada to vide i i mnogo više veruju kompanijama koje tako komuniciraju nego sa drugih naloga kao što su Gmail ili Yahoo.

Ima li mesta za ćirilicu u brendingu?

Brendovi, kao i ljudi, vole da misle o sebi da su jedinstveni, kaže pisac i kreativni direktor u Ananasu Slavoljub Stanković, koji je kreirao na hiljade reklamnih kampanja za renomirane domaće i inostrane brendove.

„Svako traži svoje zrno autentičnosti ne bi li opravdao razlog za postojanje. U tom smislu, naša ćirilica s tim ćaknutim slovom Ć je neobična, drugačija i lepa ljudska tvorevina. Ona bi po tim svojim karakteristikama baš odgovarala potrebama savremenog oglašavanja koje o sebi isto tako misli da je jedinstveno, originalno i lepo. Međutim, to se baš i ne dešava“, navodi naš sagovornik.

Pojašnjava da je teško menjati navike. Svet je u svojoj potrebi za približavanjem tražio brže i lakše načine za komunikaciju, pa je osim novca, esperanto našao i u engleskom jeziku.

“Samim tim i latinica je dobila široku primenu, do te mere da su čak i programski jezici neka šašava verzija engleskog. To je tome tako i sad baviti se razgradnjom toga, to je posao oko razgradnje sveta kakvog ga sada znamo“, navodi Stanković.

Za primer uzima kineske znakove, mnogo veće pismo u smislu broja ljudi koji ga poznaje. I ono je isto vrlo zanimljivo, dizajnerima možda i inspirativnije.

“Recimo, ima znakova koje prosečan Кinez za života uopšte ne upotrebi, toliko je to pismo bogato, neverovatno i čudesno. Pa, ipak, većina sveta ne poseže ni za njim kao rešenjem prilikom brendiranja“, konstatuje naš sagovornik.

Ako bismo izašli iz laboratorijskih uslova, dodaje, i pogledali trenutni život oko nas, stvar oko ćirilice i biznisa nije povoljna.

“To što se danas zove prompt, juče se zvao brif, a naše bake su ga znale kao zadatak. Upotreba svega, pa i pisma, zavisi od zadatka. Mi smo našoj dragoj ćirilici napisali loš prompt. Ćirilica je imala zadatak da promoviše politiku koja je poražena. Кakva dupla šteta, poraz i politika“, navodi Stanković.

Stara istina kaže da najbolje od svega uspeva uspeh, nastavlja sagovornik našeg portala:

„Najviše štete ćirilici napravio je neuspeh onoga ko bi trebalo da je njen najveći promoter, državni aparat. Svi režimi u novoj Srbiji su od reda bili neuspešni, neki i ekstremno neuspešni. Zato ne možete kriviti ćirilicu što je nema više u biznisu i uopšte u širokoj upotrebi. Jezikom marketinga, ćirilica nije imala sreće sa selekcijom promo lica“.

Smatra da šansa ćirilice leži u staroj latinskoj izreci koja kaže da sve što je lepo, retko je. Njena vrednost će porasti, jer se sada upadljivo malo koristi.

“Dobra vest je, dakle, da vreme radi za ćirilicu. Loša je, da protiv nje i dalje radimo mi“, zaključuje Slavoljub Stanković.