Država će ove godine više prihodovati zahvaljujući PDV-u, carini i porezu na dobit

Predlogom o rebalansu budžeta za 2022. godinu predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara. Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara.

Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

Aktuelnim rebalansom budžeta bavio se i Ekonomski institut u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), ali i Fiskalni savet. Institut ocenjuje da je cilj izmena prilagođavanje novonastalim ekonomskim tokovima, ali i promenama u vladi kao rezultatu parlamentarnih izbora održanih u aprilu ove godine.

“Predlogom o rebalansu budžeta predviđena su ukupna primanja od 1.709.543 miliona dinara, što je za 192.692 miliona ili 12,7 odsto više u odnosu na prvobitno planirana primanja budžeta. Rebalansom je predviđeno povećanje skoro svih kategorija primanja, imajući u vidu da su korekcije naniže planirane jedino za primanja po osnovu donacija, ostalih poreskih prihoda i akciza i to za 1.000 miliona dinara ili 18 odsto, 300 miliona dinara ili 2,3 odsto i 800 miliona dinara ili 0,2 odsto, respektivno”, navodi se u analizi MAT-a.

Planirano smanjenje primanja po osnovu akciza rezultat je smanjenja akciza na naftne derivate za 9.200 miliona dinara ili za 4,9 odsto u odnosu na prvobitno planirani budžet, a u cilju ograničenja rasta cena derivata u zemlji usled rasta cene nafte na svetskom tržištu.

“Najznačajnije povećanje primanja budžeta planirano je za porez na dobit pravnih lica (54.000 miliona dinara ili 40,9 odsto), carine (16.300 miliona ili 25,8 odsto) i porez na dodatu vrednost (92.900 miliona ili 13,6 odsto). Iako su predloženim rebalansom budžeta projektovani manji prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost na domaće proizvode (-7.800 miliona dinara ili -10,8 odsto), rast poreza na dodatu vrednost na uvozne proizvode (100.700 miliona ili 16,5 odsto) kompenzuje ovaj pad i uslovljava rast poreza na dodatu vrednost na ukupnom nivou”, ukazuje se u analizi.

Kada je reč o rashodima, planirani ukupni izdaci budžeta iznose 1.988.643 miliona dinara, što je za 271.592 miliona ili 15,8 odsto više u odnosu na prvobitno planirani budžet. Kako se ocenjuje u najnovijem broju MAT-a, predlogom rebalansa budžeta planirano je povećanje gotovo svih izdataka.

“Značajno povećanje projektovanih izdataka odnosi se na izdatke za nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika (139.794 miliona dinara ili 1.044,9 odsto), ostale tekuće rashode (34.112 miliona ili 70 odsto) i subvencije (28.216 miliona ili 19,6 odsto). Sa druge strane, jedino su rashodi za otplatu kamata projektovani naniže za 3.030 miliona dinara ili 2,6 odsto u odnosu na projekcije date u Zakonu o budžetu za 2022. godinu, što je rezultat smanjenja rashoda za otplatu stranih kamata u iznosu od 4.600 miliona dinara ili 0,3 procenta”, ističe se u analizi.

Projektovano povećanje izdataka za nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika u najvećoj meri predstavlja rezultat povećanja intervencijskih sredstava koja se daju radi prevazilaženja energetske krize i za program podsticanja obnovljive energije, dok se planirano povećanje ostalih tekućih rashoda u najvećoj meri odnosi na sredstva izdvojena za isplatu pomoći mladima radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije korona virusa, kao i na sredstva izdvojena za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore.

“Što se tiče izdataka za subvencije, pored povećanja planiranog iznosa izvršena je i preraspodela njihove namene, pa su tako značajno povećane subvencije u oblasti drumskog saobraćaja, poljoprivrede, energetike i turizma (12.006 miliona dinara ili 60,9 odsto, 11.534 miliona ili 22,8 odsto, 10.268 miliona ili 158,8 odsto i 4.559 miliona dinara ili 436,3 odsto, respektivno), dok su smanjena sredstva u oblasti privrede, vazdušnog saobraćaja i ostale subvencije (-1.661 miliona dinara ili -7,3 odsto, -2.130 miliona ili -100 odsto i –7.662 miliona ili -53,2 odsto, respektivno)”, navodi se u analizi MAT-a.

Iako je predlogom o rebalansu budžeta predviđeno povećanje i primanja i izdataka budžeta, veće povećanje izdataka u odnosu na primanja rezultiralo je nešto većim planiranim deficitom u odnosu na prvobitni budžet – predviđen je deficit u visini od 279.100 miliona dinara ili 3,9 odsto BDP-a, što je za 0,9 procentnih poena veće učešće u bruto domaćem proizvodu procenjenom za 2022. godinu u odnosu na učešće deficita planiranog u Zakonu o budžetu za 2022. godinu.

Ubrzavanje inflacije uticalo na povećanje PDV-a

U svojoj oceni rebalansa budžeta Fiskalni savet podvlači da su prihodi republike povećani za skoro 200 milijardi dinara zbog relativno visoke naplate javnih prihoda. Ipak, prema mišljenju članova saveta, glavni činilac koji stoji iza ovog povećanja je snažno ubrzavanje inflacije, koje je direktno uticalo na povećanje PDV-a koji će biti naplaćen za oko 800 miliona evra više nego što je inicijalno bilo planirano.

“Slično se može reći i za neočekivano visok rast prihoda od carina koji će premašiti plan za skoro 150 miliona evra – većim delom zbog rasta cena uvoznih proizvoda, a manjim zbog povećanja fizičkog obima uvoza”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Ipak, ubrzanje inflacije nije jedini razlog za povećanje javnih prihoda. Kako ocenjuju, prihodna stavka koja je znatno nadmašila očekivanja je porez na dobit, i to u iznosu od oko 450 miliona evra.

“Porez na dobit u 2022. naplaćuje se na ostvareni profit preduzeća iz 2021. godine. Visoka dobit privrede u 2021, a bila je takva i u 2020, nije u potpunosti usklađena sa kretanjem privredne aktivnosti. Zato je moguće da je ona povezana sa velikim i neselektivnim subvencijama iz budžeta po osnovu antikriznih mera (isplata minimalaca i drugo). Država je pomoć (neopravdano) dodeljivala i preduzećima koja nisu imala probleme u poslovanju, što je verovatno omogućilo jednom delu privrede da vanredno poveća profit“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Kako se ističe, do povećanja prihoda budžeta za oko 200 miliona evra došlo je i usled rasta neporeskih prihoda. NBS je neplanirano uplatila dobit od oko 50 miliona evra, a ostatak je posledica rasta naplate naknada za korišćenje mineralnih sirovina, kao i drugih taksi i dažbina koji je verovatno delom povezan sa ubrzanjem inflacije.

Brojne mere donose se “u hodu”

Kada je reč o rashodima, Fiskalni savet u svojoj oceni ističe da je došlo do unošenja u budžet novih rashodnih mera ekonomske politike u ukupnom iznosu od oko 65 milijardi dinara (550 miliona evra).

“Česta i loša praksa vođenja ekonomske politike u Srbiji je da se brojne mere donose i sprovode ‘u hodu’, mimo regularne budžetske procedure. Svojevrstan kuriozitet desio se krajem prethodne godine kad su svega dan nakon usvajanja budžeta za 2022. najviši državni zvaničnici najavili da će se u ovoj godini sprovoditi nove mere populacione politike (povećanje davanja za prvo dete, uvođenje jednokratne pomoći za drugo i treće dete i slično) – iako to nije bilo ni pomenuto u tek usvojenom budžetu. Ova prava, za koja će se u 2022. opredeliti preko 120 miliona evra, isplaćuju se od početka godine i sad su napokon rebalansom i zvanično uključena u budžet. Uz to, u rebalans su unete tri neselektivne isplate za sve mlade od 16 do 29 godina (dva puta po 100 evra plus 5.000 dinara krajem godine) – koje koštaju oko 250 miliona evra”, navodi se u analizi.

Fiskalni savet je u više navrata ovakva davanja ocenio kao ekonomski i socijalno pogrešna i zato je i ovog puta pozvao vladu da „napokon odustane od ovih i sličnih rasipnih i netargetiranih politika“.

Takođe, kako ukazuju, povećana su izdvajanja za turističke vaučere (oko 30 miliona evra), a bilo je i drugih sličnih mera, koje su se mogle predvideti inicijalnim budžetom.

“Jedina nova mera iz ovog korpusa, a za koju bi se moglo naći opravdanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na povećana izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra (za nabavku goriva, đubriva i drugo). U nove politike svakako spada i povećanje penzija za devet odsto od novembra (koje se isplaćuju preko PIO fonda). Ovo povećanje, međutim, neće uticati na povećanje planiranih državnih izdvajanja za penzije u 2022. jer je tokom godine došlo do pada broja penzionera za oko 1,5 odsto. Međutim, to će u 2023. godini (uz redovnu indeksaciju od januara) povećati rashode za penzije”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.