Dva razloga da Narodna banka i treći mesec zaredom pauzira rast referentne kamate

Pre tačno mesec dana Narodna banka Srbije je po drugi put zaredom „povukla kočnicu“ i referentnu kamatnu stopu ostavila na julskih 6,5 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Biznis.rs kaže da postoji ekonomsko opravdanje da se ključna kamatna stopa poveća još jednom do kraja godine, ali da to ne znači da NBS mora takav potez da povuče na oktobarskom sastanku Izvršnog odbora, koji je zakazan za danas.

„NBS bi možda želela to da izbegne (povećanje), pošto je ono skupo sa stanovišta povlačenja likvidnosti“, rekao je Arsić i podsetio da su plasmani u repo poslove „vrlo veliki“.

„Ako se repo plasmani plaćaju po visokim stopama, NBS lako može da ostvari gubitke. Međutim, većina centralnih banaka danas povećava kamatne stope uprkos takvim efektima, jer je prioritet obaranje inflacije„, istakao je naš sagovornik koji je i urednik stručnog časopisa „Kvartalni monitor“.

Na septembarskoj sednici Izvršni odbor NBS je, inače, odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou obrazložio nastavkom popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljanjem opadajuće putanje domaće inflacije, koja je u avgustu dostigla nivo od 11,5 odsto.

Profesor Arsić, međutim, ukazuje na još jedan razlog zbog koga će NBS možda ponovo „preskočiti“ povećanje referentne stope.

„Čini se da naša centralna banka jednim okom gleda i na Vladu Srbije, pitajući se da li bi povećanje ključne stope smetalo u situaciji kada se priča o izborima„, kaže Milojko Arsić, koji smatra da je NBS kasnila i sa povećanjem kamatnih stopa do održavanja prethodnih izbora.

Iz tih razloga procenjuje da će NBS možda isti cilj pokušati da postigne na drugačiji način – kao što je povećanje obavezne rezerve kome je takođe pribegla početkom septembra.

„Takva mera u prvom koraku ne utiče na povećanje kamatnih stopa, ali će banke to kasnije prevaliti na korisnike svojih usluga, s obzirom na to da se trošak smanjenja likvidnosti prevaljuje na poslovne banke, pošto su kamatne stope na obavezne rezerve niske“, objašnjava Arsić za Biznis.rs.

Njegov zaključak je da se poslovne banke za sada nisu preterano „bunile“ protiv takvog poteza NBS pošto su dobro poslovale u prvoj polovini godine.

„One verovatno mogu da podnesu takve mere neko vreme, ali pitanje je da li bi pokazale nekakav otpor ako se sa sličnim nastavi i u budućnosti“, rekao je Arsić.

Kada je reč o kamatama koje plaćaju korisnici kredita u Srbiji i Evropi, procenjuje da bi one mogle da ostanu na visokom nivou u prvoj polovini 2024. godine, dok bi potom trebalo da usledi njihov pad.

„To će, međutim, zavisiti od kretanja privredne aktivnosti i inflacije. Kada imamo recesiju u velikom broju evropskih zemalja postoje argumenti za spuštanje nivoa kamata. Ipak, gledajući širu sliku, bolje da se naglo obori inflacija po cenu kratkotrajnog privrednog pada privredne aktivnosti, a da se krene u smanjivanje kamatnih stopa tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou“, kaže ekonomista Milojko Arsić.