Grubišić: Narodna banka Srbije bi mogla da krene sa blagim smanjenjem referentne kamate

Izvršni odbor Narodne banke Srbije održaće danas (četvrtak) redovnu mesečnu sednicu na kojoj će odlučivati o visini referentne kamatne stope (RKS), od koje zavisi i visina promenljivih kamata za kredite u dinarima.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi februarskom odlukom Izvršnog odbora moglo da se krene sa blagim smanjenjem referentne kamate, koja već šest meseci „stoji“ na 6,5 odsto.

On smatra da je verovatnoća 60 prema 40 da se NBS odluči za blago smanjenje referentne stope od 25 baznih poena, čime bi se ključna kamata spustila na 6,25 odsto, u odnosu na to da „zadrži nogu na kočnici“.

„Blago smanjenje referentne kamate ne bi nanelo štetu, a tržištu bi dalo signal da dolazi do preokreta trenda“, kaže Grubišić za naš portal.

Podsetimo da je Izvršni odbor NBS u januaru, kada je po šesti put zaredom od jula 2023. godine zadržao RKS na istom nivou, poručio da ih je za takvu odluku opredelilo dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i to što je uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije, a njen povratak u granice cilja očekuje se sredinom ove godine.

„Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu“, istakao je tada Izvršni odbor NBS.

Profesor Grubišić smatra da bi ublažavanje monetarne politike u februaru, pre nego što je takvu odluku donela neka od globalno uticajnih centralnih banaka poput američkog Feda ili Evropske centralne banke, ipak predstavljalo mali rizik po kretanja u našoj privredi, a da bi mogla i da pomogne.

„Verujem da blago smanjenje od 0,25 procenata ne bi pogoršalo inflaciju koja je inače u silaznom trendu, a dalo bi pozitivan signal za privredni rast. Briga za ekonomski rast nije u strogom opisu posla, niti zvaničan cilj NBS, ali bi dalo doprinos“, objašnjava naš sagovornik.

Ono što ne bi bilo dobro, ističe Grubišić, je da dođe do blagog smanjenja, a da se kasnije ispostavi da su se okolnosti značajnije promenile, pa da ponovo dođe do rasta.

„Neki globalni poremećaj mogao bi da dovede do situacije da se referentna kamata ponovo poveća, a tržište tada postaje nesigurno, što znači da monetarna politika postaje ‘stop-go’ ili nepredvidiva. To u principu ne bi trebalo često da se radi i zato treba dobro odmeriti – kada prvi put krenete u spuštanje, ne bi valjalo da dođete u situaciju da ponovo podižete referentnu kamatnu stopu„, zaključuje Zoran Grubišić.

U januaru su srpska i globalne centralne banke ostale na stanovištu da ne menjaju referentne stope iz sličnih razloga.

„Pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike“, naveo je Izvršni odbor NBS u obrazloženju odluke da „produži pauzu“ u kretanju referentne kamatne stope.