Dve decenije pomeranja granica u biotehnologiji
22.10.2023 17:06 Autor: Mirjana Vasić Adžić 8
Kompanija Agrounik već dvadeset godina se bavi istraživanjem u biotehničkim naukama. Kompanija je jedinstvena po tome što razvija istraživački i eksperimentalni rad na otkrivanju novih preparata, a onda se dalje bavi njihovom primenom i proizvodnjom na osnovu rezultata istraživanja. Na taj način celokupan proces do dolaska preparata na tržište je jedna zatvorena celina koja se odvija pod istim krovom.
Svi preparati primenu nalaze u poljoprivredi, a za Biznis.rs vlasnica kompanije dr Snežana Đorđević detaljnije je objasnila čime se kompanija bavi, koje ima domete u poslovanju, ali i sa kakvim izazovima se kompanija suočavala u proteklih dvadeset godina.
„Svi preparati koji izlaze iz kompanije Agrounik rezultat su naučno-istraživačkog rada u njoj. Osnova za sve sadašnje preparate bio je prvi proizvod, Slavol, koji je patentiran i koji je nastao pre više od dvadeset godina. Kasnije na osnovu daljeg razvoja u našim projektima nastali su i drugi preparati – danas imamo 26 proizvoda koji su rezultat rada u okviru kompanije. Naši preparati su nastajali kroz različite naučne projekte koje smo dobijali, pre svega, od Fonda za inovacionu delatnost, zatim preko Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Sarađivali smo i sa brojnim naučno-istraživačkim organizacijama u zemlji i u okruženju”, objašnjava dr Snežana Đorđević.
Na pitanje kome su namenjeni preparati dr Snežana Đorđević kaže da oni pre svega imaju široku primenu u poljoprivrednoj proizvodnji.
„Razvili smo preparate za tretman zemljišta, kojima direkto utičemo na plodnost zemljišta. Naši proizvodi su na bazi korisnih mikroorganizama, koji se već nalaze u prirodi”, priča dr Snežana Đorđević.
Sredinom septembra čitatelji su mogli da pročitaju tekstove o tome koliko je paljenje žetvenih ostataka štetno i loše, a da poljoprivrednici mogu očekivati i kazne zbog ovih nedozvoljenih radnji. Kompanija Agrounik ima rešenje za problem žetvenih ostataka.
„Sada je aktuelno paljenje žetvenih ostataka na njivama. Paljenje je zabranjeno, opasno i jako štetno za zemljište. Imamo preparat koji se zove Uniker koji ubrzava razgradnju žetvenih ostataka i utiče na poboljšanje plodnosti zemljišta, sadržaj humusa itd. Pored preparata za tretman zemljišta, imamo i preparate za tretman semena, ratarskih i povrtarskih kultura, prihranu, bioregulatore, biostimulatore, biopesticide, biofungicide, bioinsekticide, preparate za tretman otpadnih voda, preparate za ishranu životinja itd.”, objašnjava i nabraja dr Snežana Đorđević.
„Imamo i novu liniju prirodnih deterdženata pod brendom Sofija, koji se koriste za pranje sudova, podova, prozora, kupatila. Dakle, potpuno prirodni preparati za održavanje higijene u domaćinstvima i ostalim objektima bez štetnih materija. U pitanju su sertifikovani proizvodi po kojima smo jedinstveni u ovom delu Balkana”, ističe dr Snežana Đorđević.
Težak period pandemije naterao je i Agrounik da pronađe rešenja u novonastalim okolnostima, ali ono što je usledilo, rat između Rusije i Ukrajine, bio je veliki udarac za njihovo poslovanje u Rusiji.
„Na početku pandemije bili smo zabrinuti, kao i svi, ali kasnije smo se snašli i organizovali. Što se tiče rata između Rusije i Ukrajine, mi imamo firmu u Rusiji i to je za sada zaista veliki problem. Dok je bila pandemija nismo mogli da idemo, a kada je prošla, opet je teško otići i, pre svega, teško poslovati. Zato smo to za sada stavili u fazu polumirovanja, pa ćemo videti. Nadamo se da će se situacija srediti, pre svega zbog ljudi, da prestane stradanje. Naš lični interes je svakako sitan i zanemarljiv u odnosu na posledice rata i ljudske žrtve”, konstatuje dr Snežana Đorđević.
Na pitanje kakvi su srednjoročni, a kakvi dugoročni planovi Agrounika i šta pripremaju u narednom periodu, naša sagovornica odgovara da će, svakako, nastaviti da rade na razvijanju novih proizvoda.
„Već smo aplicirali za nove projekte. Naš naučni rad je primenjen i to se vidi kroz veliki broj proizvoda koje imamo u našem portfoliu. Dakle, nastavljamo istraživanja u oblasti biopesticida, zaštite životne sredine i usavršavanju procesa proizvodnje. Ove godine smo dosta uložili u automatizaciju procesa proizvodnje. Drugi pravac našeg razvoja jeste da se proširimo na još tržišta gde nismo prisutni. Trenutno smo prisutni na teritoriji čitave bivše Jugoslavije, od Slovenije, preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, zatim u Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj i Rusiji. Trenutno uspostavljamo saradnju sa Slovačkom, Poljskom, a voleli bismo da budemo prisutni i u Mađarskoj i Rumuniji. Imamo sektor u okviru kompanije koji se bavi samo pronalaženjem novih tržišta”, ističe dr Snežana Đorđević
Sagovornica nas je uputila i u to šta im predstavlja najveći problem kada ulaze na nova tržišta i na šta treba posebno obratiti pažnju.
„Problem su registracije koje su komplikovane i gde nas koči to što nismo članica EU. Borimo se da to prevaziđemo i da nađemo rešenja”, objašnjava naša sagovornica.
Agrounik se može pohvaliti da ima oko 2.500 klijenata. Svi su vezani za poljoprivrednu delatnost. U pitanju su poljoprivredne apoteke, zadruge, velika imanja i poljoprivredna preduzeća. Na pitanje da prokomentariše tekuću godinu, direktorka Agrounika odgovara da klima igra veliku ulogu u njihovom poslovanju.
„Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom. Ova godina je jako neobična što se tiče klime i vremenskih uslova, što se direktno odrazilo na prinose poljoprivrednih proizvoda. Ono što je problem ove godine, a što će se odraziti na sledeću godinu, su jako niske cene poljoprivrednih proizvoda, tako da su olakšice od strane države neophodne, ako želimo da naša poljoprivreda bude konkurentna”, komentariše dr Snežana Đorđević.
S obzirom na to da kompanija Agrounik ima zaokružen proces od naučnog rada do primene i proizvodnje, poznavanje situacije na terenu je neophodno. U skladu sa tim, naša sagovornica komentariše situaciju u poljoprivrednoj grani.
Pročitajte još:
„Što se tiče i znanja i resursa i tehnologije, vodeći smo u ovom delu Balkana. To je naša šansa. Poljoprivreda treba da bude najvažnija grana privrede. Nama će sledeća godina biti teška. Naša poljoprivreda i naš proizvođač treba da se zaštiti da može da preživi ovakve godine”, uverena je vlasnica Agrounika.
Iza uspeha kompanije Agrounik stoji sedamdesetoro zaposlenih, uključujući i firme u Bosni, Makedoniji i Hrvatskoj. Visoko obrazovan kadar u okviru kompanije, između ostalog tri doktora nauka i mnogobrojni inženjeri poljoprivrede, pomeraju granice u biotehnologiji.
„Moguće je u Srbiji baviti se istraživanjima i primenom, ali je i mnogo teško. Firma postoji 20 godina, ali početak je bio težak, kao i prihvatanje nove tehnologije koja je nepoznata na tržištu. Mi smo tu tehnologiju uspeli da razvijemo i osvojimo tržište. Strane kompanije lako ulaze na tržište, mnogo lakše nego što mi izlazimo na njihovo tržište. Zato bi trebalo zaštititi našu privredu, naše potencijale i preparate”, ističe dr Snežana Đorđević.
U nastavku pogledajte rangiranje najuspešnijih domaćih preduzeća u delatnosti istraživanja i eksperimentalnog-razvoja u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama:
Najuspešnija preduzeća koja se bave istraživanjem i eksperimentalnim razvojem u biotehnologiji | |||
---|---|---|---|
Pozicija | Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Rezultat poslovanja |
1. | INSTITUT „DR JOSIF PANČIĆ“ BEOGRAD | 773.865.000 | 71.504.000 |
2. | Institut BioSens- Istraživačko-razvojni institut za informacione tenologije | 578.676.000 | 4.943.000 |
3. | AGROUNIK DOO BEOGRAD-ZEMUN | 401.592.000 | 19.622.000 |
4. | NAUČNI INSTITUT ZA VETERINAR. SRBIJE | 370.871.000 | 29.451.000 |
5. | INSTITUT ZA STOČARSTVO ZEMUN | 366.423.000 | 6.254.000 |
6. | INSTITUT ZA PESTICIDE I ZAŠTITU ŽIV | 172.453.000 | 434.000 |
7. | INSTITUT ZA PRIMENU NAUKE U POLJOPRIVREDI | 131.397.000 | 2.283.000 |
8. | INSTITUT ZA VOĆARSTVO ČAČAK | 111.535.000 | 4.436.000 |
9. | CENTAR ZA STRNA ŽITA I RAZVOJ SELA D.O.O. KRAGUJEVAC | 87.018.000 | 16.145.000 |
10. | BIOGRANUM DOO NOVI SAD | 81.660.000 | 34.537.000 |
11. | PSS ZRENJANIN DOO ZRENJANIN | 75.722.000 | 718.000 |
12. | INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE BEOGRAD | 71.033.000 | 148.000 |
13. | BACILLOMIX CO. DOO | 67.935.000 | 14.783.000 |
14. | DNK DOO BEOGRAD | 40.962.000 | 7.227.000 |
15. | NOVE TEHNOLOGIJE U POLJOPRIVREDI DOO NOVI SAD | 37.671.000 | 511.000 |
16. | BestoPharma d.o.o. | 34.880.000 | 383.000 |
17. | SPEBO DOO LESKOVAC | 26.954.000 | 15.533.000 |
18. | CENTAR ZA VINOGRADARSTVO I VINARSTVO DOO NIŠ | 26.539.000 | 1.846.000 |
19. | FAMILY MEDICA | 20.358.000 | 2.029.000 |
20. | BIOCOMBACT | 12.677.000 | 17.000 |
21. | IHIS NUTRICIONIZAM D.O.O. BEOGRAD | 9.000.000 | 768.000 |
22. | DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU AGRIS ZA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU I TRGOVINU GOLUBINCI | 8.215.000 | 315.000 |
23. | AIMI DOO | 8.034.000 | 365.000 |
24. | INVETLAB DOO Beograd | 5.216.000 | 1.322.000 |
izvor: CompanyWall, *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima |
BAĆA
22.10.2023 #1 AuthorPa kao i uvek
LAV
22.10.2023 #2 AuthorBravo za najuspesnije.
ZVEZDA
22.10.2023 #3 AuthorSvaka cast starno ….. lepe vesti
SENSEI
23.10.2023 #4 AuthorKoliko decenija treba da prođe da se sve vrati u normalu
SABRINA
23.10.2023 #5 AuthorŽena je apsolutno u pravu kada kaže da stranim firmama mnogo lakše „ući“ kod nas nego nama na inostrano tržište.
tamara71
23.10.2023 #6 AuthorRetko lepe vesti
ELLA
23.10.2023 #7 AuthorUvek smo imali vrhunske firme I strucnjake
SHALIMAR
23.10.2023 #8 AuthorSvaka cast nasima,o stranim firmama je apsolutno u pravu,kod nas strane firme lako dolaze i i imaju bolje uslove od nasih,sto je apsurdno!