Elektrane na biogas šest puta efikasnije od solara i četiri puta od vetra

U Novoj Crnji je u ponedeljak počela izgradnja biogasnog-LNG postrojenja kompanije Wabio Investment Holding SR, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni ugljen-dioksid, kao i tečni zeleni metan. Po ovoj tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog.

Ovim investicijama ponovo se u žižu javnosti vratilo pitanje korišćenja biogasa i neiskorišćenih mogućnosti, s obzirom na to da Srbija jeste poljoprivredna zemlja, pa bi i resursa za ovakvu vrstu tehnologije trebalo da bude u dovoljnoj količini.

Biogas se umnogome razlikuje od svih ostalih obnovljivih izvora energije (OIE). Pre svega, biogasne elektrane daju najveći doprinos zaštiti životne sredine, što je njihova primarna uloga, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs menadžerka Udruženja Biogas Srbija Lidija Carević.

„Sav otpad sa farmi i iz poljoprivredne proizvodnje zbrinjava se na ekološki prihvatljiv način i služi kao sirovina za rad biogas postrojenja, a zbrinjavanje stajnjaka kao sirovine sprečava emitovanje metana u atmosferu koji je čak 22 puta razorniji od ugljen-dioksida. Zatim, biogas elektrane su najefikasnije u konverziji primarne u električnu energiju, i to čak šest puta više od solara i četiri puta više od vetra“, objašnjava naša sagovornica.

Osim što može da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne energije, u sklopu kogenerativnog postrojenja (CHP), biogas može da služi i za spaljivanje, proizvodnju toplote, kao i za proizvodnju biometana (obogaćeni biogas). Na žalost, u Srbiji još uvek ne postoji regulativa koja bi omogućila ubrizgavanje biometana u nacionalnu gasnu mrežu.

Kao ostatak fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta, čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi.

Lidija Carević naglašava da biogas postrojenja rade non-stop i ne zavise od spoljnih faktora. Takođe, grade se u ruralnim područjima, gde zapošljavaju ljude i stabilizuju naponsku mrežu.

Strateški značaj za energetiku Srbije

Naša zemlja je tradicionalno poljoprivredna, tako da je biogas, prema rečima Carević, strateški važan za energetiku Srbije.

„Ako posmatramo sirovinu, odnosno sav otpad koji bi mogao da bude upotrebljen za rad biogas postrojenja, prema dostupnim statističkim podacima Srbija bi bez ikakvih problema mogla da ima instalisano 500 MW iz biogasa. Samim tim bi podmirila 50 odsto ukupnih potreba naše zemlje za prirodnim gasom. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 gigavat-časa po godini“, navela je naša sagovornica.

U poređenju sa ostalim načinima za dobijanje energije (iz fosilnih goriva), ona ističe da biogas donosi izuzetno značajne benefite za ekologiju. Takođe, fosilna goriva se ne obnavljaju i na globalnom nivou će se doći do tačke gde više neće moći da budu eksploatisana.

„Elektrane na biogas su velika industrijska postrojenja od kojih domaćinstva mogu imati korist ukoliko postoji izgrađena infrastruktura do njihovih kuća, u smislu jeftinije energije za grejanje. Ali, sve je to stvar dogovora sa vlasnicima elektrana, koje su u privatnom posedu. Ovo važi i za industriju, s tim da je lakše izgraditi infrastrukturu jer se obično radi o jednom ili dva potrošača koji mogu da preuzmu ukupno proizvedenu količinu toplotne energije. Naravno, ukoliko sam vlasnik postrojenja koristi toplotnu energiju iz biogasa za svoje potrebe, ostvaruje značajne uštede pošto izbegava upotrebu zemnog gasa“, obrazložila je Carević.

Sva električna energija se predaje Elektroprivredi Srbije (EPS) po unapred definisanim cenama.

„Ukoliko govorimo o samoj sirovini za proizvodnju biogasa, cene se značajno razlikuju jer neka postrojenja imaju svoju sirovinu (otpad), a neka je otkupljuju po tržišnim cenama. Iz tog razloga i proizvodna cena energije jako varira. Đubrivo, kao postfermentorski ostatak, takođe ima svoju tržišnu cenu, i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom organske hrane mogu značajno da uštede“, ukazala je naša sagovornica.

U Srbiji aktivno 35 biogas postrojenja

Iako je biogas sektor u Srbiji još uvek mlad i postoji tek nešto više od 10 godina, Carević smatra da je ipak mnogo urađeno po ovom pitanju, kao i da je postignuta povoljna poslovna klima za investitore.

„Trenutno u Srbiji radi 35 biogas postrojenja sa ukupno instalisanom snagom od 34,3 MW, dok je u privremenom povlašćenom statusu čak 80 postrojenja, sa planiranom instalisanom snagom od 76,5 MW, te bi u dve do tri naredne godine ta postrojenja trebalo da krenu sa radom. Na taj način Srbija će biti lider u proizvodnji biogasa u regionu“, otkriva naša sagovornica.

Ona smatra da je uloga države u sektoru biogasa od presudnog značaja. Trenutno sva postrojenja koja rade, kao i ona iz privremenog statusa, funkcionišu po sistemu fid-in tarifa, odnosno imaju ugovor sa EPS-om kojim se ovaj obavezuje da otkupi svu električnu energiju koju elektrane proizvedu.

„Zakonom o OIE iz 2021. godine odlučeno je da biogas, kao i svi ostali oblici obnovljivih izvora energije, ulaze u sistem aukcija. Dosad nije održana nijedna aukcija, s obzirom na to da čekamo dokument kojim bi se uredio sektor biogasa, odnosno koji bi novim investitorima dao finansijske instrukcije kao osnovu za izradu biznis plana. Sistem aukcija nam je dosta nepoznat. On je prepisan sa nekih razvijenijih tržišta, gde je po prirodi stvari tržište drugačije organizovano“, istakla je Carević.

Ona se nada da će naredne godine u ovo vreme biti bar nekoliko novih investicija kojima je omogućeno da rade po ovom modelu.

„U proizvodnju i korišćenje biogasa uglavnom su uključene farme, poljoprivredne kompanije i prehrambena industrija. Najviše postrojenja nalazi se u žitnici naše zemlje – Vojvodini. Postrojenja se grade pored velikih farmi zbog lako dostupne sirovine.

Za sada su se u Srbiji gradila veća postrojenja (prosečan instalisani kapacitet je 1 MW), a mi kao udruženje želimo da podržimo i izgradnju postrojenja manjeg kapaciteta, pa čak i udruživanje više farmera u izgradnji jednog, gde će se sav generisani otpad koristiti za rad postrojenja, a poljoprivrednici će dobijati električnu energiju, toplotnu energiju, kao i visokokvaltetno đubrivo“, zaključuje naša sagovornica.