Prihod za našu zemlju od ovako dobijenog biogasa broji se u milijardama evra

Energetska nezavisnost Srbije leži u poljoprivrednim ostacima

AgrobiznisBiznisEkologijaSrbijaU fokusuVesti

6.7.2022 16:39 Autor: Julijana Vincan 7

Energetska nezavisnost Srbije leži u poljoprivrednim ostacima Energetska nezavisnost Srbije leži u poljoprivrednim ostacima
Srbija može preradom žetvenih ostataka, organskog komunalnog otpada i taloga iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda da proizvede više od tri milijarde kubnih metara... Energetska nezavisnost Srbije leži u poljoprivrednim ostacima

Srbija može preradom žetvenih ostataka, organskog komunalnog otpada i taloga iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda da proizvede više od tri milijarde kubnih metara zelenog metana i tako zameni celokupni uvoz prirodnog gasa, ocenjeno je na okruglom stolu „Kako obezbediti gasnu nezavisnost Srbije“ u organizaciji kompanije Wabio investment Holding SR i portala Energija Balkana.

Direktor kompanije Wabio Duško Bošković naglasio je da jedna zemlja zavisi od toga na koji način raspolaže svojim resursima (prirodnim i ljudskim). Prema njegovim rečima, Srbija ima jedan prirodni resurs na koji ne obraća mnogo pažnje, a to su poljoprivredni ostaci (u žetvi).

Pomoću tehnologije prerade kojom raspolaže kompanija Wabio, prema proceni Boškovića, ovi ostaci mogu našoj zemlji da donesu energetsku bezbednost i ozbiljnu zaradu.

„Ako uzmemo u obzir da u Srbiji ima oko 2,5 miliona hektara obradive površine, i ako znamo da po hektaru ostaje oko četri tone žetvenih ostataka, dolazimo do oko 10 miliona tona poljoprivrednih ostataka svake godine, što je veoma ozbiljan resurs. Wabio tehnologijom to možemo da je pretvorimo u tri miljarde kubnih metara zelenog metana. To je tačno količina koju sada uvozimo iz Rusije“, objasnio je Bošković.

Zeleni metan, kako je istakao, za razliku od prirodnog gasa (metana koji se vadi iz zemlje), ima negativnu emisiju ugljen-dioksida, a njegova proizvodna cena kreće se od oko 250 evra za 1.000 kubika, što je dva i po puta niže od cene uvoznog prirodnog gasa.

„Računajući cenu otkupa poljoprivredne biomase, to je oko 50 evra po jednoj toni suve materije. Ta cena je minimalno 2,5 puta manja od one koju sada plaćamo prilikom uvoza. Naša tehnologija takođe uz proizvodnju metana proizvodi i nusproizvod – digestat, organsko đubrivo koje potpuno može da zameni mineralno đubrivo. Korišćenjem digestata može da se poveća fertilitet naše poljoprivredne zemlje, čime može da se smanji njena degradacija. Takođe, može da se poveća prinos poljoprivrednih kultura“, naglasio je Bošković.

Grejno telo
Foto: Unsplash.com

Wabio tehnologiju biogasa, u odnosu na sve druge tehnologije biogasa u svetu, razlikuje pre svega to što je reč o industrijskoj tehnologiji. Zatim, to je tehnologija koja može da koristi isključivo celulozne materijale (slama), koji se veoma teško razgrađuju, tako što ih razloži hidrolizom.

„Takođe, Wabio tehnologija ne koristi kukuruznu silažu ili bilo koju drugu vrstu hrane, nego isključivo koristimo otpad. Ova tehnologija može i značajno da poveća profit naše poljoprivrede, recimo za 10 miliona tona poljoprivredne biomase, po ceni od 10 evra po toni otkupa, to je dodatni prihod za našu poljoprivredu od 500 miliona dolara. Troškovi su tu negde oko 250 miliona dolara, što znači da bi polovina ostala kao čist profit“, obrazložio je Bošković.

Rešavanje ekoloških problema

Srbija se suočava i sa ekološkim izazovima, koje Wabio tehnologija, kako je navedeno na konferenciji, može da reši. U Srbiji imamo samo nekoliko postrojenja za tretiranje otpadnih voda, a talog koji ostaje može da se koristi za proizvodnju metana.

„Sledeći veliki ekološki problem je komunalni otpad, a separacijom njegovog organskog dela možemo da se iskoristi i taj deo. Ako danas možemo da proizvedemo tri milijarde kubnih metara metana, i ako znamo da je danas prosečna cena gasa iz Rusije 650 evra, to će biti oko dve milijarde evra. Naš poljoprivredni resurs mi možemo da pretvorimo u prihod od dve milijarde evra, što je značajno za Srbiju“, naglasio je Bošković.

Takođe, prema njegovim rečima, digestat može da napravi dodatnih više od dve milijarde evra, što bi ukupno za Srbiju moglo da napravi prihod od oko pet milijardi evra.

„S tim što možemo da ostvarimo prihod i po uštedi emisije ugljen-dioksida, što je za nas danas veoma značajno, za šta će biti plaćani i penali. To je važno za našu zemlju na evropskom putu“, ocenio je Bošković.

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za naftu i gas Raša Kojčić izjavio je da je ovo veoma važna tema za energetsku bezbednost Srbije, koja je prioritet naše države.

„Energetska bezbednost i sigurnost su prioritet svih država, i svi smo svedoci da je globalna energetska kriza prisutna i da postoje problemi i u snabdevanju sa veoma bitnim energentom kao što je prirodni gas. Proizvodnja biogasa u budućnosti može da zauzme značajno mesto u energetskoj bezbednosti. Ako ste proizvođači i imate dovoljne količine energenata, to vam uliva i sigurnost. Osim što doprinosi i zelenoj tranziciji, proizvodnja biogasa vodi brigu o našoj planeti, što je svima nama cilj“, zaključio je Kojčić.

  • Boba3

    6.7.2022 #1 Author

    Nasa buducnost je ulaganje u poljoprivredu

    Odgovori

  • TINA

    6.7.2022 #2 Author

    Treba iskoristiti date mogucnosti

    Odgovori

  • goca87

    7.7.2022 #3 Author

    Sve ovo treba primeniti i u praksi, i iskoristiti to na pravi način

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    7.7.2022 #4 Author

    To svakako treba da se iskoristi.

    Odgovori

  • VERA

    7.7.2022 #5 Author

    To su neiskorisceni resursi.

    Odgovori

  • Anna

    8.7.2022 #6 Author

    Samo da ne ostane mrtvo slovo na papiru. Jer na žalost ovakvi projekti u Srbiji uglavnom ostanu na papiru i nikada ne zažive.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    9.7.2022 #7 Author

    Ne znam sta se vlast decenijama trudi da napravi industrijsko trzist3 kad smo poljoprivredno blago

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...