Poljoprivredni proizvodi u EU poskupeli skoro 20 odsto za godinu dana

Rat u Ukrajini značajno je uznemirio globalna poljoprivredna tržišta, posebno pošto su Rusija i Ukrajina bile glavni izvoznici žitarica, pšenice, kukuruza, uljarica (posebno suncokreta) i đubriva, navodi se u izveštaju Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Ovo je, kako je naglašeno, doprinelo daljoj nestabilnosti na tržištima, što je dovelo do naglog rasta cena ključnih poljoprivrednih proizvoda i inputa.

Podaci Eurostata pokazuju da se u prvom kvartalu prosečna cena dobara i usluga koji se trenutno koriste u poljoprivredi (tj. inputa koji se ne odnose na investicije) povećala za 9,5 odsto u poređenju sa četvrtim tromesečjem 2021. godine.

Ovaj skok cena podržan je, kako je naglašeno, snažnim rastom cena đubriva i poboljšivača zemljišta (+21,2 procenta), energije i maziva (+17,4 odsto) i stočne hrane (+9,2 procenta). U međuvremenu, prosečna cena poljoprivrednih dobara (celokupna proizvodnja) porasla je za šest odsto.

Najnovija kvartalna povećanja cena oslanjaju se na rast cena još sa početka 2021. godine. Na godišnjem nivou, prosečna cena poljoprivrednih inputa, koji se ne odnose na investicije, skočila je za 27,4 odsto za EU ​​između prvog tromesečja 2021. i 2022. godine.

„Posebno se cena đubriva i poboljšivača zemljišta skoro udvostručila u odnosu na prosek EU (+96,2 odsto), a prosečna cena energije i maziva porasla je za nešto više od polovine (+55,6 procenata). Viša cena žitarica i energije preslikala se i na stočnu hranu (+22,9 odsto)“, piše u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da je prosečna cena poljoprivrednih proizvoda porasla za 19,9 procenata za EU ​​u periodu od prvog kvartala 2021. do 2022. godine. Naročito su poskupele žitarice (u proseku +41,5 odsto), uljarice (+51,7 procenata), kao i stoka ( +24,2 odsto), živina (+22,2 procenta) i mleko (+21,4 odsto).

Među državama članicama EU, najveća stopa rasta prosečne cene poljoprivredne proizvodnje zabeležena je u Litvaniji (+18,1 odsto u prvom kvartalu ove u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2021. godine), zatim u Rumuniji (+14,4 procenata) i Holandiji (+13,9 odsto).

Hrvatska (-5,8 procenata, podstaknuta padom cena krmnog bilja), Slovačka (-0,8 odsto) i Grčka (-0,4 procenata) su jedine zemlje sa padom indeksa cena u ovom periodu.

Najveća stopa rasta prosečne cene inputa, koja se ne odnosi na investicije, takođe je evidentirana u Litvaniji (+24,5 odsto), a zatim u Letoniji (+18,9 procenata) i Slovačkoj (+14,6 odsto). Sve države članice su registrovale rast, ali najmanju stopu rasta imale su Malta (+4,7 procenata), Slovenija i Portugalija (obe po +6,2 odsto).