Elektroprivredi 10 milijardi dinara subvencija, Srbijagasu isplata rata kredita

Predlogom rebalansa predviđeno je da ukupni deficit bude 279,1 milijardu dinara, dok je u budžetu za ovu godinu prvobitno planiran ukupni deficit od 200,2 milijarde dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Biznis.rs da je osnovni razlog za rebalans to što su rashodi države tokom cele godine bili viši od planiranih, kao i da će se takva situacija svakako zadržati i u naredna dva meseca, a da se najveći deo povećanih rashoda odnosi na subvencije preduzećima iz oblasti energetike.

“Kada je reč o Srbijagasu, može se reći da su subvencije rezultat povećanja cena na svetskom tržištu i odluke da Vlada Srbije preuzme deo povećanja tih troškova tako što će potrošačima i proizvođačima prodavati gas po nižoj ceni od kupovne. U slučaju Elektroprivrede Srbije (EPS), dodatni rashodi su posledica lošeg upravljanja preduzećem, koji za posledicu imaju veliki uvoz struje, uglja i drugih komponenata tokom cele ove godine”, ocenjuje Arsić.

Za nabavku osnovne rudarske mehanizacije za površinske kopove EPS-a rebalansom budžeta planirano je 10 milijardi dinara (85,2 miliona evra) u vidu subvencije, uz napomenu da će se ta sredstva koristiti u skladu sa posebnim aktom Vlade, a izdvojeno je i 416,5 miliona dinara za izgradnju priključka toplodalekovoda na TENT A.

Srbijagas, u delu rebalansa koji se odnosi na indirektne obaveze i unutrašnji dug zemlje, može da računa na isplatu godišnjih rata po kreditima ukupne vrednosti 200 miliona evra, koje je to javno preduzeće uzelo od šest domaćih banaka uz garanciju države. Rebalansom je planirano da država isplati ukupno 44,5 miliona evra na ime dospelih rata kod OTP, Raiffeisen, Intesa, Komercijalne, Sberbanke i Nove Ljubljanske banke dd Ljubljana.

Što se energetskog sektora tiče, na subvenciju može da računa i Resavica, za koju je rebalansom planirano 4,8 milijardi dinara za konsolidaciju poslovanja.

Ukupne subvencije u rebalansu iznose 174,4 milijardi dinara, dok je originalnim budžetom planiran iznos od 143,6 milijardi dinara, što znači da je rebalansom planiran njihov rast za nešto više od 30 milijardi dinara, od kojih je 15 milijardi namenjeno poljoprivredi.

Profesor Arsić objašnjava da je planirano povećanje ukupnog deficita budžeta za 79 milijardi dinara direktno uticalo i na povećanje zaduživanja države.

“Država se zadužuje da bi izmirila dugove koji dospevaju ove godine i da bi pokrila deficit. Takođe, deo zaduživanja poput kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata (od milijardu dolara) se verovatno i desio kako bi se obezbedila sredstva za obaveze koje dospevaju početkom sledeće godine”, kaže Milojko Arsić.

Prema predlogu rebalansa koji je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, 3. novembra, predviđeni su ukupni prihodi i primanja budžeta u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara. Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara, saopštila je Vlada. Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, a na nivou opšte države oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

U rebalasu je promenjen i plan finansiranja obaveza države, s obzirom na to da se računa da će potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze iznositi ukupno 817,9 milijardi dinara, za razliku od originalnim budžetom planiranih 624,7 milijardi dinara.

“Navedena sredstva obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i  multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kao i iz sredstava Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od najviše 450 milijardi dinara, kroz emitovanje zapisa i obveznica na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od najviše 300 milijardi dinara i po potrebi od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica”, stoji u rebalansu, dok je u originalnom budžetu planirano za 139 milijardi dinara manje zaduživanje kod MMF-a, kao i za 70 milijardi dinara manje na ime emisija zapisa i obveznica.