Energetski pasoši obavezni do 2032. godine – Srbija u tranziciji daleko iza EU

Energetska efikasnost domaćinstava u Srbiji u fokusu je poslednjih godina kroz različite državne podsticaje. Ipak, uprkos subvencijama i pojedinačnim projektima, energetska tranzicija ovih i objekata javnih institucija u našoj zemlji nije na zavidnom nivou, što se ne može reći za Sloveniju, koja je već energetski obnovila 50 odsto svojih javnih objekata.

Poseban izazov predstavlja grad Beograd, koji je vlasnik najvećeg broja javnih institucija – od škola, bolnica, vrtića i sportskih centara do zgrada lokalne i državne uprave. Godinama unazad u njihovu energetsku obnovu nije se ulagalo, pa su mnogi danas gotovo u potpunosti energetski neefikasni.

Sa druge strane, zakonske izmene nameću jasne rokove – do 2032. godine svi javni objekti moraće da poseduju energetske pasoše, što otvara pitanje kako obezbediti novac i organizovati sistem koji će omogućiti masovniju obnovu.

Stručnjaci poručuju da bez sistemskog pristupa i stabilnog fonda za finansiranje energetske efikasnosti nema ozbiljnih rezultata. Pilot projekti, iako važni, nisu dovoljni za dubinsku transformaciju sektora koji može da donese ogromne uštede energije i rasterećenje budžeta – kako države, tako i građana.

Energetski pasoši biće obavezni i za domaćinstva

Na međunarodnoj stručnoj konferenciji o komunalnoj energetici (KOMEN) predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević istakao je da su za ovaj proces neophodna ogromna novčana sredstva i države i grada, ali i samih građana.

“Nažalost, brojni objekti su energetski neefikasni, ali zahvaljujući resornom ministarstvu i na osnovu izmena zakonskih propisa počeli smo da se bavimo tom oblašću. Do 2032. moraćemo da imamo energetske pasoše za javne objekte, a verovatno će se to proširiti i na privatna lica za njihovu imovinu”, rekao je Nikodijević na otvaranju dvodnevne konferencije.

Prema njegovim rečima, Beograd je najveći potrošač, ali i najveći proizvođač različitih vidova energije.

“Mi za sada imamo finansijsku podršku ministarstva i ona je dobra kao polazna osnova za početak ovog procesa, ali u budućnosti moramo biti partneri sa građanima i moramo osmisliti sistem finansiranja energetske efikasnosti, s obzirom na to da građani to neće moći sami da urade bez podrške države”, kazao je Nikodijević.

Kako izgleda slovenački model eneregetske efikasnosti?

Slovenija je sa programom energetske obnove počela pre 25 godina, ali je tek 2019. država napravila ozbiljan program i krenula u energetsku sanaciju državnih i privatnih objekata.

Jože Torkar, potpredsednik Slovenačkog udruženja za energetiku (SZE), smatra da se smanjenje potrošnje energije najbrže postiže energetskom obnovom i da to nije trošak već investicija koja ima dugoročne, vidljive rezultate. Upravo zato taj proces, prema njegovom mišljenju, ne sme da ostane na nivou pilot projekata, već mora da biti postavljen kao ozbiljan državni i infrastrukturni poduhvat, pažljivo planiran i sistemski organizovan.

“Država je 2019. napravila ozbiljan program za energetsku obnovu koji je podeljen u dva dela – javnih i višestambenih i individualnih zgrada. U poslednjih deset godina obnovili smo oko 50 odsto javnih objekata”, rekao je Torkar na KOMEN konferenciji posvećenoj komunalnoj energetici.

Model finansiranja bio je jasno definisan – kombinacija državnog i privatnog kapitala, uz značajnu podršku bespovratnih sredstava Evropske unije. Po projektu je obezbeđivano do 49 odsto nepovratnih sredstava, dok je 51 odsto dolazilo od privatnog partnera, odnosno kompanija, najčešće kroz ESCO model.

“Ono što je najbitnije je da odgovornost za postizanje rezultata prenesete na privatnog partnera jer se samo tako garantuje da će svaki uloženi evro biti efikasno investiran i vraćen u državnu blagajnu”, kazao je Torkar.

Posebno važnu ulogu u čitavom ovom procesu ima slovenački Eko fond, kada je reč o individualnim zgradama i višestambenim objektima. U Sloveniji ovaj fond postoji više od 20 godina i puni se iz državnog budžeta od poreza koji se plaćaju uz prodaju različitih vidova energije.

Uz subvencije, preko Eko fonda obezbeđuju se i povoljni krediti komercijalnih banaka, čime se zatvara finansijska konstrukcija.

“Fond raspisuje tendere za obnovu višestambenih zgrada, pri čemu prijave organizuju profesionalni upravnici. Pravila su jasna: nema bespovratnih sredstava bez sveobuhvatne obnove. Zamena samo kotla ili ugradnja termostatskih ventila nije dovoljna – neophodna je kompletna sanacija, uključujući fasadu i stolariju, kako bi se zaista smanjili gubici energije. Iako takve mere imaju duži period povraćaja investicije, one dugoročno donose najveće uštede i čine troškove prihvatljivim za domaćinstva”, objasnio je on.

Bez državnog programa i sistemskog pristupa, upozorava, nema rezultata u većem obimu. Zato Torkar smatra da je u Srbiji neophodno uspostaviti ozbiljan Eko fond preko kog će ići izvođenje celokupnog programa.

U Milanu čitav kvart energetski obnovljen

Stručnjak za energetiku Radmilo Savićević istakao je da Beogradske elektrane trenutno pokrivaju 51 odsto daljinskog grejanja u glavnom gradu, dok preostalih 49 odsto uglavnom koristi električnu energiju.

„Ako bismo, na primer, u polovini tih zgrada prepolovili potrošnju energije, oslobodili bismo čak 1.000 megavata samo primenom mera energetske efikasnosti“, objasnio je Savićević, koji je na KOMEN konferenciji takođe govorio i o konkretnim primerima revitalizacije zgrada u Italiji.

Pre dve godine on je imao je priliku da u Milanu vidi kako je čitav kvart energetski obnovljen primenom ESCO modela. Naime, jedna firma je na 49 godina preuzela lokalnu toplanu, zajedno sa mrežom i svim zgradama u zoni, čime je sistem potpuno integrisan – uz podršku države.

“Ovaj program, poznat kao ‘Program 110’, omogućio je da se država u narednih deset godina odriče deset odsto poreza svakog vlasnika stana, pod uslovom da se ta sredstva iskoriste isključivo za energetsku efikasnost. Država je takođe licencirala građevinske firme koje mogu da rade i imaju sertifikovane materijale, kao i one firme koje mogu da pružaju ESCO model”, objasnio je Savićević i dodao da bi sličan model mogao da se primeni i u Srbiji.

Inače, ESCO model (Energy Service Company model) je sistem realizacije projekata energetske efikasnosti u kom kompanija (ESCO firma) preuzima odgovornost za unapređenje i smanjenje energetske potrošnje, ali istovremeno nudi i finansijska rešenja za njihovu realizaciju.

U Beogradu naplata energetske sanacije preko Infostana

Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj podsetio je da je EBRD u saradnji sa Ministarstvom energetike uspeo da obezbedi bespovratna sredstva od švajcarske banke i EU za javni ESCO projekat energetske sanacije stambenih zgrada.

“Na poziv za 14 gradova prijavilo se ukupno četiri miliona kvadratnih metara objekata, što je veliki uspeh s obzirom na to da je reč o sektoru u kojem među učesnicima tradicionalno vlada nedostatak poverenja – stanari ne veruju projektantima, projektanti upravnicima, a upravnici izvođačima, jer dosad praktično nije bilo mnogo realizovanih projekata”, kazao je Bogdanović i dodao da je u okviru projekta prijavljeno 1.700 zgrada, dok je saglasnost za realizaciju dobilo 470.

“Paralelno sa implementacijom projekta radilo se i na unapređenju regulative – Skupština grada Beograda usvojila je izmene koje omogućavaju da Infostan naplaćuje troškove energetske sanacije kroz komunalne usluge”, naglasio je Bogdanović.