EPS planira osam milijardi evra vredne projekte dekarbonizacije i korišćenja obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) aktivno se priključila trendu dekarbonizacije i zelene tranzicije u šta planira da uloži oko osam milijardi evra u periodu od 2023. do 2035. godine, objavila je Politika u pregledu investicionih planova najveće domaće kompanije iz elektroeneretskog sektora.

U okviru „Zelenog puta EPS-a” više od 50 odsto ukupnih investicija, odnosno čak 4,2 milijarde evra planirano je za povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji struje kroz modernizaciju i izgradnju hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana, navodi se u publikaciji „Zeleni plan EPS“, koji je ta kompanija objavila u oktobru prošle godine.

EPS planira da u revitalizaciju i modernizaciju postojećih hidroelektrana uloži oko 450 miliona evra, dok su planirana sredstva za izgradnju novih hidroelektrana oko 1,8 milijardi.

Najveći deo sredstava u realizaciji „Zelenog puta” predviđen je za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta koji će koristiti sunčevu i energiju vetra, oko 1,95 milijardi evra.

„Ostvarenjem planova iz ‘Zelenog puta’, učešće OIE u ukupnim instalisanim kapacitetima EPS-a poraslo bi sa oko 37 odsto na više od 60 procenata do 2035. godine. Planiranim investicionim projektima godišnja proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije u okviru EPS-a bila bi povećana sa sadašnjih oko 10.000 gigavat-sati na oko 16.500 u 2035. Time bi 30 odsto proizvedene energije iz OIE poraslo na gotovo polovinu ukupne proizvodnje EPS-a 2– rekao je Miroslav Tomašević, vršilac dužnosti direktora ovog javnog preduzeća, a prenela Politika.

Najveći skok udela OIE planiran je u narednih sedam do osam godina, a kontinuirani razvoj i realizacija projekata biće nastavljeni i nakon toga.

Kada je reč o novoizgrađenim kapacitetima OIE, očekuje se da će vetropark Kostolac biti „na mreži“ sledeće godine, a u istom periodu trebalo bi da bude završena i solarna elektrana „Petka“ od oko 10 megavata. Planirano je i postavljanje solarnih panela na krovovima termoelektrane „Nikola Tesla“, kao i na pepelištima „Kolubara A“ i „Morava“.

„Ključni projekat koji će omogućiti integraciju u mrežu planiranih varijabilnih OIE (vetar i solar) je reverzibilna hidroelektrana (HE) Bistrica. Neophodna rezerva energije za balansiranje varijabilnih obnovljivih izvora, obezbediće se realizacijom upravo ove HE planirane snage 628 megavati“, podseća Politika.

EPS je u „Zelenom planu“ najavio revitalizaciju postojećih hidroelektrana, a najznačajnije projekte obuhvataju radovi na modernizaciji HE „Bistrica”, „Potpeć”, „Đerdap 2” i „Vlasinske hidroelektrane”.

„Nakon revitalizacije, očekuje se i povećanje instalisane snage u ovim hidroelektranama za više od 50 megavati“, ističe beogradski dnevni list i u tekstu skreće pažnju i na investicije u nove hidroelektrane na rekama Ibar i Velika Morava, kao i na ugradnju četvrtog agregata na HE „Potpeć” snage 12,7 megavati.