EPS U 2022. godini imao gubitak 630 miliona evra

Elektroprivreda Srbije (EPS) je 2022. godinu završila sa neto gubitkom od 73,7 milijarde dinara ili oko 630 miliona evra, što je svojevrsni uspeh ako se uzme u obzir da je ranije planirani gubitak bio 97,7 milijardi dinara, pokazuje Izveštaj o poslovanju za prošlu godinu.

Promena se desila u četvrtom tromesečju prošle godine, jer je do tada neto gubitak iznosio 79,5 milijardi dinara, da bi u poslednja tri meseca bio ostvaren profit od 5,8 milijardi dinara.

Kako se navodi u izveštaju, bolji finansijski rezultat od planiranog ostvaren je zbog manje nabavke električne energije iz inostranstva i pada cene struje na tržištu. Takođe, smanjeni su i troškovi kupovine uglja, prenosi agencija Beta pozivajući se na dnevni list Danas.

Ipak, treba podsetiti da je i u 2021. godini napravljen gubitak od 13,8 milijardi dinara i to iako je za prvih devet meseci te godine EPS imao dobit od 8,2 milijarde. Dakle, samo u poslednja tri meseca 2021. napravljen je gubitak od 22 milijarde dinara. Tako je od oktobra 2021. do kraja 2022. godine EPS izgubio 95,7 milijardi dinara ili skoro 815 miliona evra.

Kolaps proizvodnje uglja i struje krajem 2021. posebno u decembru kada se prema opisima u izveštaju EPS-a blatnjavi ugalj toliko lepio po bunkerima i dozatorima da ga je sve manje prolazilo do kotlova.

Problem je eskalirao kada je prosečna toplotna moć ukupno iskopanog uglja pala ispod nivoa potrebnog za sagorevanje u termoelektranama, što je dovelo do ispadanja blokova u decembru 2021. i drastičnog pada proizvodnje električne energije.

Tokom prošle godine proizvedeno je osam odsto manje struje nego 2021. godine i dva odsto manje od plana. Kao razlozi se navode velika suša u slivovima Drine i Dunava i „manja količina raspoloživog uglja iz RB Kolubara“.

Proizvodnja struje iz hidroelektrana bila je 23 odsto manja nego u prethodnoj godini zato što je su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili za 24 odsto, a na Drini za 28 odsto manji nego u istim periodima 2021. godine.

Proizvodnja struje iz termoelektrana u celoj 2022. godini bila je na istom nivou kao prethodne godine. Manju proizvodnju struje iz uglja za jedan odsto, nadomestila je veća proizvodnja iz gasa za čak 20 odsto.

EPS je prošle godine ukupno isporučio 36.060 gigavatsati struje što je za tri odsto manje nego 2021. godine. Od toga 31.127 gigavatsati je sam proizveo, a nabavio je 1.622 gigavatsati od povlašćenih proizvoćača struje iz obnovljivih izvora energije, 2.040 gigavatsati od trgovaca strujom, i ostalih 1.270 gigavatsati je kupljeno na berzi, od Elektroprivrede Republike Srpske i iz TE-TO Pančevo, koja pripada Gazpromu.

U izveštaju se navodi da je EPS zbog popusta za domaćinstva koje je preporučila vlada, za nižu potrošnju struje, od 1. oktobra do 31. decembra, manje naplaćeno 2,4 milijarde dinara ili oko 20 miliona evra.

Prema izveštaju u poslednjem kvartalu 2021. godine EPS je na tržištu kupio 1.244 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu za ukupno 289,7 miliona evra.

U 2022. godini EPS je nabavio 3.278 gigavatsati električne energije po prosečnoj ceni od 248,7 evra po megavatsatu, što ga je ukupno koštalo oko 815 miliona evra. Za prethodnih 15 meseci na uvoz struje potrošeno je oko 1,1 milijarda evra.

Najveći deo uvoza struje finansirala je država, ali se i EPS zaduživao. To pokazuje i visina finansijskog duga poslednjeg dana prošle godine od rekordnih 166,3 milijarde dinara (1,4 milijarde evra), što je za oko 19 milijardi dinara više nego na početku godine.

U izveštaju EPS-a navodi se i da su u decembru prevremeno otplatili 75 miliona evra kredita Unicredit banci, a još nisu isplatili obaveze od 30 miliona evra Export import banci Kine.

U izveštaju o poslovanju navodi se i da potraživanja za neplaćenu struju iznose 62 milijarde dinara. Oko polovinu te sume duguju domaćinstva na garantovanom snabdevanju, a pola privreda na komercijalnom i rezervnom snabdevanju.