Evropa do 2050. klimatski neutralan kontinent – san ili realnost?

Klimatske promene su i dalje jedan od najvećih izazova sa kojim se svet suočava, i one su obeležile i 2024. godinu. Katastrofalne poplave koje su zadesile region Valensije u Španiji samo su još jedan znak i upozorenje da se ovaj problem mora shvatiti ozbiljno.

Svetski lideri se ovim pitanjem tradicionalno bave na samitu o klimi, koji je u 2024. godini održan u Azerbejdžanu – COP29, i privukao je veliku pažnju. Dogovoreno je da Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i druge bogate zemlje povećaju svoju ponudu za klimatske akcije zemljama u razvoju na 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine. Do promene stavova došlo je nakon što su predlog sporazuma vredan 250 milijardi dolara, koji je sačinilo azerbejdžansko predsedništvo COP29, zemlje u razvoju ocenile kao uvredljivo nizak.

Predlozi rešenja za smanjenje emisija su u konstantnom fokusu. U predlog nove Strategije zaštite životne sredine integrisani su ciljevi Zelene agende, plana prema kome bi Evropa do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralan“ kontinent, a što je i Srbija prihvatila Sofijskom deklaracijom.

Zelena agenda za Srbiju (Strategija) nazvana je „krovnim dokumentom“ javne politike u oblasti životne sredine. Predlog Strategije zaštite životne sredine procenjuje da će Srbiji do 2033. godine biti potrebno 27,23 milijarde evra kako bi sprovela u delo sve što je predviđeno u okviru Zelene agende.

Tom Strategijom se usmeravaju mere i aktivnosti u pravcu Zelene agende, ugljenične neutralnosti, održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i unapređenja kvaliteta života svih građana.

U nacrtu je navedeno i da će se, u skladu sa principima i stubovima Zelene agende EU, Srbija u periodu od 2024. do 2033. godine fokusirati na nekoliko ključnih oblasti: dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja životne sredine, zaštitu biodiverziteta i ekosistema i održive prehrambene sisteme i ruralni razvoj.

„Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, a u skladu sa svojim planom privrednog razvoja i finansijskim mogućnostima, ulaže napore u usklađivanje politika i mera sa Okvirom za klimu i energetiku EU do 2030. godine koji postavlja tri ključna cilja: najmanje 55 odsto smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u odnosu na nivo iz 1990. godine), najmanje 32 odsto učešća energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 32,5 odsto.

Novi vetroparkovi u Srbiji

Obnovljivi izvori energije su sve prisutniji u našoj zemlji. U Krivači kod Golupca je u maju 2024. otvoren prvi vetropark u istočnoj Srbiji koji se prostire na 56 kvadratnih kilometara i ima 22 vetro turbine, ukupne snage 105 megavata. Ovaj park je zajednička investicija MK Grupe i slovenačke kompanije ALFI renewables, a njegova izgradnja, koja je trajala dve godine, koštala je 165 miliona evra.

Turska kompanija Fortis Energy objavila je da je od Srbije dobila preliminarne dozvole za tri projekta vetroparkova snage 509,4 MW. Elektromreža Srbija (EMS) je izdala zvanično saopštenje o priključenju na elektroenergetsku mrežu projekata Fortisovog vetroparka Vranje od 171 MW i vetroparka Gornjak od 194,4 MW.

Montiran je prvi vetrogenerator u okviru vetroparka Kostolac i u narednom periodu, u skladu sa vremenskim uslovima, sledi nastavak montaže na ostalim stubovima, saopštila je Elektroprivreda Srbije krajem novembra. Vetropark će činiti 20 vetrogeneratora ukupne snage 66 megavata, sa jediničnom snagom od 3,3 megavata, zajedno sa trafostanicom i razvodnim postrojenjem.

U Kovačici je polovinom decembra završena izgradnja vetroelektrane Pupin. Postrojenje je pušteno u probni rad, pa je elektrana snage 95 megavata počela da proizvodi i isporučuje električnu energiju Elektroprivredi Srbije. Reč je o investiciji izraelske kompanije Enlight.

Vetropark Pupin predstavlja drugu fazu kompleksa vetroparkova koje izraelska kompanija Enlight gradi u Banatu. U prvoj fazi puštena je u rad vetroelektrana Kovačica jačine 104 megavata, a otvaranjem vetroelektrane Pupin obezbeđeno je još 95 megavata električne energije iz obnovljivih izvora.

Samobalansirajuće solarne elektrane u još šest lokalnih samouprava

Polovinom oktobra predstavnici Vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i konzorcijuma kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables potpisali su Ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji.

Reč je o Projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta, ukupne instalisane snage od najmanje 1.000 MWAC/1.200 MWDC sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od najviše 200 MW/400 MWhm.

Vlada Srbije usvojila je 10. oktobra Zaključak o projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Srbiji, kao projekta od značaja za Srbiju.

Njime je predviđena izgradnja solarnih elektrana na teritorijama opština Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac.