Finansijski sektor očekuje rast problematičnih kredita

Srbija, Zapadni Balkan, kao i Zapadna Evropa i dalje „uživaju“ u rekordno niskom učešću problematičnih pozajmica (NPL), ali se kod regulatora, bankara i kompanija specijalizovanih za otkup i prodaju potraživanja već pali „crvena lampica“, pa očekuju rast „loših kredita“ u narednom periodu.

To je jedna od poruka učesnika sedmog SEE NPL Foruma, koji je održan u beogradskom hotelu Mona Plaza, uz prisustvo predstavnika centralnih banaka Srbije, Hrvatske i Crne Gore, Slovenačkog državnog holdinga, Svetske banke, kao i kompanija za upravljanje potraživanjima, procenitelja i osiguravajućih kuća.

Uglješa Džambić, direktor Odeljenja za posrednu kontrolu poslovanja banaka u Narodnoj banci Srbije (NBS), istakao je na otvaranju konferencije da su sve aktivnosti koje je centralna banka preuzela, počev od usvajanja Strategije za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine, pa do nedavnog privremenog ograničenja visine nominalne kamatne stope na stambene kredite na 4,08 odsto, rezultirale time da je bruto pokazatelj NPL-ova trenutno blizu istorijskog minimuma i iznosi 3,17 odsto.

„Pored toga što smo značajno smanjili nivo problematičnih kredita, koji su nekada dostizali vrednost od oko 400 milijardi dinara da bi danas bili na oko 100 milijardi, sačuvano je i visoko pokriće NPL-a ispravkama vrednosti u visini od 60 odsto, dok je pokriće NPL-a ukupnim ispravkama vrednosti i preko 100 odsto“, dodao je Džambić.

Smanjenju udela NPL-ova, prema podacima koje je izneo Džambić, najviše je doprinelo ustupanje potraživanja bankarskom i vanbankarskom sektoru, pa su takva potraživanja iznosila oko 350 milijardi dinara. Prosečna naknada za tako ustupljena potraživanja je 37 odsto. Otpis potraživanja, sa druge strane, doprineo je smanjenju ukupnog NPL-a za 251 milijardu dinara.

„Sektorska struktura NPL pokazuje da je došlo do promene od 2021. godine – pokazatelj fizičkih lica je 4,35 odsto i veći je od NPL-a privrede koji iznosi 2,51 odsto“, istakao je Džambić i dodao da se 60 odsto stocka NPL-a odnosi na fizička lica, a 40 odsto na sektor privrede.

Narodna banka će, kako je naglasio, i u narednom periodu preduzimati aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju ublažavanja potencijalnog rasta NPL potraživanja.

Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis skrenula je pažnju na podatke o docnjama, koje Kreditni biro vodi već jubilarnih 20 godina.

„Trenutno stanje docnje na dan 31. oktobar iznosi 2,8 odsto na teritoriji Srbije. Kod fizičkih lica udeo docnje je 2,4 procenta, kod pravnih lica tri odsto, dok je kod preduzetnika 6,1 odsto“, istakla je Papadakis i ukazala na visinu vanbilansnih potraživanja banaka, odnosno onih potraživanja koje su banke otpisale na osnovu Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive iz 2017. godine, ali se nisu odrekle prava na njihovu naplatu.

„Takve obaveze su na kraju oktobra vredele 9,5 milijardi evra, što nije malo. Od toga, 92 odsto čine problematična potraživanja pravnih lica, što je oko 30.000 partija. Na fizička lica otpada oko sedam odsto, ali je to i deset puta više partija – oko 300.000“, rekla je Papadakis.

Upozorila je, međutim, da prognoze kretanja nivoa NPL nisu pozitivne.

„Zbog svih ekonomskih neizvesnosti koje se dešavaju (na globalnom nivou) postoji mogućnost da dođe do pogoršanja na nivou NPL, i to kod svih izaziva pojačan oprez – kako regulatora, tako i samih klijenata banaka, koji su oprezniji posebno kod dugoročnijih zaduživanja, pa se beleži pad tražnje za stambenim kreditima kod stanovništva, kao i za dugoročnim zajmovima kod privrede“, rekla je Papadakis i naglasila da je odgovor bankarskog sektora na takve okolnosti blago, ali kontinuirano pooštravanje kreditnih standarda.

Da se „pale alarmi“ kada je reč o signalima da dolazi vreme povećanja nivoa NPL u zapadnoj Evropi, ali i na Balkanu, upozorio je i viši ekspert za finansijski sektor u FinSAC-u pri Svetskoj banci Karlis Bauze, koji je istakao da se ne treba „uljuljkati“ kada je reč o aktuelnom prosečnom udelu NPL-a za šest zemalja Balkana, koji iznosi 3,9 odsto.

„Iako je prosečan udeo NPL nizak, udeo Stage 2 pozajmica (kod kojih je značajno povećan kreditni rizik od inicijalnog odobravanja) iznosi 11,9 odsto, a od posebnog značaja može biti pitanje kako će biti izveden ‘izlazak’ iz garantnih šema koje su države odobravale tokom pandemije i nadalje, kako se odobreni krediti ne bi ‘pretvorili’ u NPL-ove“, upozorio je Bauze.

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović je, međutim, odgovorio da je naša privreda u tom kontekstu pokazala veću rezilijentnost nego što se očekivalo.

„Mi smo trenutno u četvrtoj godini otplate takvih pozajmica, a naši podaci pokazuju da će 99 odsto svih kredita iz garantnih šema biti isplaćeno, dok je NPL niži od 0,8 odsto godišnje. Bili smo spremni na mnogo veće gubitke„, rekao je Popović tokom panel diskusije.

Naglasio je da se nesumnjivo osećaju pritisci, a posebno kada je reč o inflaciji, dok su lanci snabdevanja i dalje narušeni zbog sukoba u Ukrajini, a sada i na Bliskom Istoku.

„Iako očekujemo prelivanje, ono što znamo je da se ono u našem regionu dešava sa kašnjenjem, pa imamo vremena da se pripremimo. Vlada pri tome ne odustaje od svojih planova kada je reč o rekordnim ulaganjima u infrastrukturu i u narednoj godini, ali i od plana aktiviranja privatnih investicija, velike količine kapitala i likvidnosti koja postoji u našem sistemu“, najavio je Popović.

Matej Pirc, direktor Slovenačkog državnog holdinga, dodao je da u Sloveniji, gde se udeo NPL-a kreće oko 1,5 odsto uz tendenciju pada, optimizmu najviše doprinosi solidan privredni rast.

„Mislim da su preduzeća postala jako konzerativna i ne preduzimaju poslovne rizike kao nekada, a zna se i da će država intervenisati u korist privrede ako zatreba – uvek kada se nešto loše desi, država reaguje“, rekao je Pirc.

Direktorka kompanije EOS Matrix Srbija Jelena Jović prenela je učesnicima konferencije da primećuju da se njihovi klijenti, kao i svi, najviše bore sa inflatornim pritiscima.

„Dobijamo puno zahteva za restrukturiranje i odlaganje obaveza, svi klijenti se bore da servisiraju svoje obaveze na vreme. Sve to će voditi rastu NPL u narednom periodu, a naša procena je da će do rasta doći u segmentu fizičkih lica„, rekla je Jović, koja je i predsednica Asocijacije kompanija za upravljanje potraživanjima Srbije (AKUPS).

Iz ugla AKUPS ocenila je da je tržište NPL-a u Srbiji i dalje nedovoljno aktivno i atraktivno.

„Imali smo nekoliko transakcija Agencije za osiguranje depozita i to je to – država prodaje, ali bankarski sektor ne prodaje (potraživanja), a ponuda države će se u jednom trenutku iscrpeti“, ocenila je Jović i pozvala na regulaciju tog tržišta.

„Moramo prvo da regulišemo tržište i uvedemo standarde i načine na koji kompaniije koje žele da se bave upravljanjem potraživanjima mogu to da rade, kao i pod kojim uslovima mogu time da se bave. To je ključno za dalji razvoj – ne može se razvijati tržište koje je neregulisano“, zaključila je Jović.

Sedmi Forum SEE NPL organizovala je kompanija New Angles Consulting, specijalizovana za organizaciju poslovnih konferencija, kao i savetovanje u oblasti marketinga i razvoja poslovanja, uz pokroviteljstvo Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS), a među medijskim partnerima je i Biznis.rs.