Fiskalni deficit mogao bi da poraste ako država odluči da pomogne energetskom sektoru

Beogradska kancelarija Svetske banke predstavila je danas svoj redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan. Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara (Nicola Pontara) istakao je nekoliko kompleksnih ekonomskih izazova za svih šest zemalja regiona (Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i teritorija Kosova).

Kako je rekao, pandemija je izgubila silinu tokom 2021. godine i taman je izgledalo da će se situacija popraviti, kada se deilo nekoliko negativnih uticaja odjednom – usporavanje globalnog rasta, kriza snabdevanja i energenata, i sukob u Ukrajini.

“Sa fiskalne strane, pomoć vlada u regionu došla je po visokoj ceni, a posebno u zemljama koje su energetski zavisne, kao što su Srbija i Severna Makedonija”, napomenuo je Pontara, i dodao da je širom regiona primećen je snažan rast cena.

Prognoze ekonomskog rasta Svetske banke za 2023. godinu su smanjene naniže, kako u regionu tako i u evrozoni, koja je glavno tržište za robu i usluge sa Balkana.

“Vlade moraju da održe fiksalnu i makroekeonomsku stabilnost dok se bore sa rastom cena i padom tražnje, te da se fokusiraju na odlaganje ili restruktiranje zajmova”, naglasio je Pontara.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord (Richard Record) rekao je da ipak ima i pozitivnih naznaka. U prvom delu 2022. godine nastavilo se smanjivanje nezaposlenosti i stope siromaštva širom regiona, a procenjuje se da je oko 144.000 ljudi izbeglo iz zone siromaštva.

Po prognozi Svetske banke za 2023. godinu, srpski rast BDP-a biće u okvirima 3,2 odsto, što našu zemlju svrstava na treće mesto, iza Crne Gore (+6,9 odsto) i Bosne i Hercegovine (4,0 odsto BDP-a).

Stopa zaposlenosti je najviša ikada viđena u regionu, mada i dalje zaostaje za statistikom EU bloka.

Snažni fiskalni deficiti zabeleženi u svih šest zemalja posledica su državnih mera pomoći za ublažavanje krize. U Srbiji se on kreće na “prihvatljivom” nivou od oko 4,0 odsto BDP-a, uzimajući u obzir sve krizne faktore. Najveći fiskalni deficit prema BDP-u evidentiran je u Severnoj Makedoniji i iznosi 5,2 odsto.

Prošle godine došlo je do umanjivanja državnih dugova prema BDP-u, a ove će taj trend biti preokrenut.

Viši makroekonomista za Srbiju Lazar Šestović istakao je da je Srbija ostvarila solidan privredni rast u prvoj polovini godini, ali da je taj rast počeo da opada kako je vreme odmicalo. “Tek objavljeni podaci o rastu domaćeg BDP-a od samo 1,1 odsto u trećem ovogodišnjem kvartalu pokazuju da je došlo do negativnih posledica zbog pada poljoprivredne proizvodnje usled suše i smanjene upotrebe veštačkog đubriva, a treba imati u vidu da je u našoj zemlji udeo poljoprivrede u BDP-u oko 10 odsto”, komentarisao je Šestović.

On je napomenuo da bi prognoze rasta privrede i inflacije za naredni period mogle da se promene ukoliko se dodatno ispolje negativni faktori – “niko ne zna kako će se srednjoročno kretati globalne cene hrane i goriva, dok bi fiskalni deficit mogao da pređe 4,0 odsto ukoliko država bude odlučila snažnije da podrži energetske kompanije”.

Pozajmljivanje po “nepovoljnim uslovima”

Na pitanje portala Biznis.rs da prokomentariše najnovije pregovore sa misijom MMF-a i najavljeno uzimanje novih zajmova, u trenucima kada bi na njih trebalo povesti računa zbog snažnog skoka dolara i upravljanja javnim dugom u vreme krize, Šestović je odgovorio da za sada nije problem pristup kapitalu nego više cene zaduživanja, jer su kamate značajno porasle, a ponuđeni rokovi otplate su kraći.

Kako je rekao, situacija je znatno nepovoljnija nego pre godinu dana kada je Srbija izdala zelenu evroobveznicu.

“Vlada Srbije u ovom trenutku pregovara sa MMF-om o novom aranžmanu, a kao jedna od stavki pregovora je i da on eventualno bude izražen u evrima, što je u ovom trenutku bolje po našu zemlju. Napominjem i da Srbija ima određeno iskustvo u hedžingu kada je u pitanju upravljanje valutnim rizikom, pa je situacija mnogo bolja nego ranije”, rekao je Lazar Šestović, i dodao da je trenutno učešće dolarskih dugova u javnom dugu Srbije relativno malo, pa oni ne predstavljaju veliki problem.

Na njegove reči nadovezao se i Nikola Pontara konstatacijom da “je normalno da vlade više pozajmljuju kada to ovakve krize nalažu, ali to nije neubičajeno i ne treba da izaziva zabrinutost”.